Проституција у античкој Грчкој — разлика између измена

Садржај обрисан Садржај додат
енциклопедијски стил
Нема описа измене
Ред 74:
Тешко је оценити положај проститутки тога доба. Самим тим што су биле жене, већ су биле маргинализоване у грчком друштву. Не постоји непосредно сведочење о њиховом животу, као ни опис бордела у којима су радиле. Извесно је, међутим, да су јавне куће у Грчкој биле сличне онима у [[Рим]]у, чији опис срећемо у делима писаца или које су остале сачуване у [[Помпеја|Помпеји]]: мрачна места, непријатна мириса и скучена. Један од многобројних жаргонских грчких назива за проститутку био је (-{χαμαιτυπής / ''khamaitypếs''}-), што у дословном преводу значи „која удара о земљу“, што упућује на закључак да су услуге пружане на земљаној подлози.
 
Неки писци уводили су у своја дела ликове проститутки, које причају о себи: рецимо, [[Лукијан из Самосате]] у ''Разговорима хетера'' или [[Алкифрон]] у својој збирци писама, али ради се о маштовитом приказивању. Поменути женски ликови били су или независне проститутке или хетере; извори скоро да не наводе случај робиња, осим што их посматрају као добра која треба уновчити. Ови извори јасно показују шта су грчки мушкарци мислили о проституткама: пре свега, приписивали су им шићарџијски менталитет. По мишљењу Грка, особа која се подаје за новац, било да је мушкарац или жена, чини то због сиромаштва и(ли) из жеље за претераном добити. Грамзивост проститутки била је шаљива тема, честа у комедијама. Треба напоменути да су у Атини оне биле једине жене које су самостално располагале новцем, што је вероватно побуђивало срџбумушку мушкарацазаједљивост. Друго објашњење лежи у чињеници да је каријера независне проститутке била кратка и неизвесна: њени приходи су се умањивали како је време протицало. Да би могла да се издржава у старости, морала је да прикупи што је могуће више новца док је време.
 
Расправе о [[медицина|медицини]] пружају делимичан увид у њихов свакодневни живот. Тако се наводи да проститутке-робиње, да би наставиле да доносе зараду, морају у мери у којој је то могуће да избегавају да [[трудноћа|затрудне]]. О [[контрола рађања|контрацептивним средствима]] које су користили стари Грци мало се зна, за разлику од оних које су користили стари Римљани. У трактату који се приписује [[Хипократ са Коса|Хипократ]]у<ref>''О семену'', 13.</ref> аутор детаљно описује случај једне играчице „која има обичај да иде са мушкарцима“: саветује јој да скаче, тако да при сваком скоку додирне петама задњицу, како би избацила [[сперма|сперму]] и елиминисала ризик од трудноће. Изгледа да су [[коринт]]ске проститутке прибегавале једноставнијем решењу тражећи од својих клијената да упражњавају [[анални секс]] ради спречавања зачећа<ref>-{Dover}-, стр.&nbsp;101, на основу [[Аристофан]]овог ''Плута'', -{v}-.&nbsp;149-152.</ref>. Сасвим је могуће да су -{''pornai''}- прибегавале [[побачај]]у или [[инфантицид|чедоморству]]. Када је реч о независним проституткама, ситуација није баш најјаснија: кћерка је могла да изучи занат, наследи мајку и на тај начин је издржава када мајка остари.