Битка код Милвијског моста — разлика између измена
Садржај обрисан Садржај додат
м +sablon |
Нема описа измене |
||
Ред 2:
|битка = Битка код Милвијског моста
|део =
|слика = Battle of the Milvian Bridge by Giulio Romano, 1520-24.jpg
|датум =
|место =
Ред 23:
'''Битка код Милвијског моста''' се одиграла 28. октобра 312. године, на реци [[Тибар]] северно од [[Рим|Рима]], између римских царева [[Константин Велики|Константина Великог]] и [[Максенције|Максенција]]. Победу је однео Константин Велики, чиме је постао неприкосновени владар западног дела Римског царства. Максенције је нашао смрт у Тибру, у коме се удавио приликом повлачења.
▲[[Слика:Battle of the Milvian Bridge by Giulio Romano, 1520-24.jpg|мини|ригхт|400п|'''Битка на Милвијском мосту''', Ђулио Романо (1499-1546), Ватикан]]
▲=== '''Позадина''' ===
Линија 34 ⟶ 31:
Крећући се ка Риму са севера, Константин је већ победио Максенцијеве трупе код [[Торино|Торина]] и [[Верона|Вероне]]. Крајем октобра 312. г. Константинова војска се приближавала Риму путем Виа Фламинија, који је спајао Рим са [[Римини|Риминијем]], градом на јадранској обали. Иако је било очекивано да се Максенције утврди унутар градских зидина, он је одлучио да изведе трупе изван Рима, и да брани приступ граду код Милвијског моста, преко кога је Виа Фламинија водила у престоницу. О самом току битке, као и о броју учесника и погинулих, нема поузданих података. Борба је почела 28. октобра, и Константинове трупе су имале више успеха. Чини се да је проблем Максенцијевој војсци предстаљао недостатак маневарског простора, јер је била стешњена између Тибра и линије фронта. Када је наређено повлачење, велики број војника је нагрнуо ка јединој одступници - мосту, где је настао велики метеж који су Константинове трупе искористиле и задале одлучујући ударац Максенцијевој војсци. Од чамаца је направљен и понтонски мост, који је под великим оптерећењем попустио, остављајући велики број војника на северној обали Тибра, где су на крају били или побијени или заробљени од старне противника.
Легенда каже да је ноћ пред битку Константин уснио сан у коме му се приказао крст праћен исписом "под овим знаком ћеш победити". Ова визија је наводно била један од одлучујућих момената који је Константина преобратио у хришћанство.
Исход битке код Милвијског моста као непосредну последицу имао је Константиново устоличење као јединог владара западног дела царства, а касније (324. г.) и као јединог суверена целог Римског царства. Далекосежне последице ове битке могу се мерити потезима и делима Константина Великог као једног од најзначајних владара старог Рима: престанак прогона хришћана ([[Милански едикт]]), оснивање [[Цариград|Цариграда]] као источне престонице, победе над варварским племенима и ширење граница царства, свеобухватна монетрана, администартивна и војна реформа.
| |||