Палиндроми — разлика између измена

1.752 бајта додата ,  пре 9 година
нема резимеа измене
'''Палиндроми''' (од {{jез-грч|πάλιν}} (-{palin}-): натраг, опет, поново + {{jез-грч|δρóμος}} (-{dromos}-): правац, пут, смер; трчање, утрка, тркалиште, тркачка стаза = {{jез-грч|παλινδρομος}} (-{palindromos}-): који се враћа, повратан) су [[реч]]и, изрази, [[Реченица|реченице]], [[бројеви]] или други низови знакова и симбола (и од њих сачињене веће целине) који имају одређено значење било да се читају унапред, било уназад (нпр. „поп“, „сив вис“; „3“, „1001“, „123“, „1+1“; [[Хемијска формула|хемијска ознака]] -{„С-С“}-; [[Логика|логички]] закон „А=А“…), односно одоздо и одозго (нпр. „69“, „оно“, „сос“).
__TOC__
Реч „палиндром“ први је употребио енглески писац [[Бен Џонсон]] око [[1600]]. године, а судећи према [[речник]]у „Мирјам-Вебстер“, она је унета у [[енглески језик]] око [[1629]]. године.
<gallery>
Слика:пример1.jpg|Наслов1
Слика:пример2.jpg|Наслов2
</gallery>
[[Бен Џонсон]] око [[1600]]. године, а судећи према [[речник]]у „Мирјам-Вебстер“, она је унета у [[енглески језик]] око [[1629]]. године.
 
== Основна подела ==
С обзиром на форму у којој се јављају палиндроми се сврставају у две засебне групе, групу „једносмерних“ („једноличних“, „правих“) палиндрома и у новије време прихваћену групу „двосмерних“ („дволичних“, „анаграмских“) палиндрома. Групу „једносмерних“ палиндрома чине низови знакова који се јављају у истој форми, исто гласе и имају иста значења када се читају и с лева на десно и с десна на лево („потоп“, „1991“ и сл.), односно и према горе и према доле („1961“, латинично „pod“). У групу „двосмерних“ палиндрома спадају низови знакова који се приликом двосмерног читања испољавају у двојакој форми, различито гласе и имају друкчија значења било да се читају од напред, било од назад („дан“ – „над“, „609 - 906“ итд), односно када се читају одозго и одоздо (латинично „nus - snu“, „606 - 909“ итд).
 
== Слоговни палиндроми и палиндроми речи ==
Палиндромима се називају и речи, изрази и реченице који донекле одступају од традиционалног значења дефиниције ове форме. Пре свих, то су ''звучни'' или ''[[слог]]овни палиндроми'' који, уместо да се ослањају на визуелну [[Симетрија|симетрију]] знакова унутар неког израза, своју форму остварују путем обратног слушања слогова тог израза. Уместо правила „слово за слово“ овде важи правило „слог за слог“ према коме су палиндроми речи попут „нема мане“, „сам нисам“ и сл.
 
Палиндромима се код нас највише бавио [[Енигматика|енигмата]] [[Ђуро Кнежевић]] ([[Нови Козарци]], [[1948]]. – [[Српска Црња]], [[1998]]), један од најбољих састављача [[анаграм]]а у [[Бивша Југославија|бившој Југославији]]. Кнежевићу се приписује један од најдужих српских палиндрома „екстрапопартске“, а аутор је и два новинска чланка о палиндромима.<ref>''Палиндром'', Замко, I, 3, 36, [[Сомбор]], 1995.</ref><ref>''Истраживање палиндрома'', Енигмоспектар, II, 3, 12-15, Sombor 1995.</ref>
 
== Најдуже палиндромне речи у српском језику ==
Најдужа до сада пронађена палиндромна реч са одређеном смислом је [[придев]] од седамнаест словних знакова: „интертропортретни*“, који се налази између три портрета<ref>Далибор Дрекић [[1998]]</ref>. Следе: „ексмалајаламске*“, које су припадале [[Малајалам језик|Малајаламу]], које су произишле из Малајалама [1. један од [[Дравидски језици|дравидских језика]]; 2. назив једне од већих [[Филмска индустрија|филмских индустрија]] у [[Индија|Индији]]]<ref>Далибор Дрекић 1999.</ref>; „говоробрборовог*“ говоробрбор* м, брбор (= брбот) који се чује при говору када у устима има воде<ref>Д. Дрекић 1999.</ref>.
 
43

измене