Свети Вид — разлика између измена

2 бајта уклоњена ,  пре 9 година
("Vitus" је име и на српском гласи Вид, а не Витус, као што је и Петар Петар, а не Петрос. Видети страницу за разговор)
[[Слика:Ples_Svetog_Vida.jpg|мини|лево|250п|''Плес Светог Вида'']]
 
Култ Св. Вида почиње да се шири у [[6. век]]у из италијанске покрајине Луканије (данашња [[Базиликата]]), одакле се шири по целој [[Италија|Италији]], [[Сицилија|Сицилији]] и [[Сардинија|Сардинији]], а одатле и у осталим земљама и народима под јурисдикцијом [[Римска патријаршија|Римске патријаршије]], укључујући и [[Германи|Германе]] и [[Западни Словени|Западне]] и [[Јужни Словени|Јужне Словене]]. О његовој популарности сведоче многобројни храмови који носе његово име и имена под којима је познат у различитим народима: Витус (Vitus) на латинском, Гвидо и Вито (Guido, Vito) на италијанском, ГајГи (Guy) на француском, Вајт у германским језицима (Weit, Veit), Вит код Западних Словена (Vith, Vit, Wit) и Вид код Јужних Словена. Током [[Средњи век|средњег века]] било је око 1.300 цркви и манастира где се поштовао Св. Вид као заштитник, а чак 150 је тврдило да поседује део његових моштију. Помиње се и у [[Византија|византијским]] изворима, што сведочи да је његов култ био познат и у областима под [[Цариградска патријаршија|Цариградском патријаршијом]].
 
Током касног средњег века, у Немачкој се раширио тзв. ''[[Плес Светог Вида]]'', обичај прослављања овог светитеља колективним плесом до исцрпљења који се одвијао у масовним светковинама пред његовим кипом. Овај плес се проширио на [[Чешка|чешке]] и [[Пољска|пољске]] крајеве и за њега се веровало да лечи од душевних болести, опседнусти и [[Епилепсија|епилепсије]]. То је довело до тога да се св. Вид сматра патроном играча и забављача и исцелитељем епилепсије и заштитником душевно оболелих и опседнутих.
Анониман корисник