Лични рачунар — разлика између измена

Садржај обрисан Садржај додат
Нема описа измене
м гугл транслејт
Ред 15:
</ol>]]
 
Одредница „лични рачунар“ се односи првенствено на почетну и основну намену рачунара пре него на његову реалну употребу. Савремени лични рачунари са новим оперативним системима могу да услужују више корисника истовремено и на тај начин практичну буду третирани као серверски системи а не лични. Такође је могуће да неко поседује рачунар првенствено намењен вишекорисничком раду за личну употребу. Ни [[оперативни систем]] више не одређује да ли је рачунар лични или не јер сви савремени оперативни системи подржавају вишекориснички рад.
Персонални рачунар је било опште намене рачунар чија величина, способности, и оригиналне продајне цене чине га корисним за појединце, а који је намењен да се директно управља крајњег корисника са рачунаром без интервенције оператера. Рачунари укључују било коју врсту рачунара која се користи у &quot;лични&quot; начин. То је у супротности са Батцх процессинг или време за дељење модела који је омогућио велики скупе маинфраме система да се користи од стране многих људи, обично у исто време, или велике системе за обраду података који захтева пуно радно време особља да ефикасно раде. Персонални рачунар може бити стони рачунара или других мобилних врсте, на пример, лаптоп, Таблет ПЦ или ручни рачунар (такође се зове Палмтоп) која је мања од лаптопа. Најчешћи микропроцесори у личним рачунарима су к86 компатибилне процесоре. Софтверске апликације за личне рачунаре укључују обраду текста, унакрсне табеле, базе података, Веб претраживача и е-маил клијената за репродукцију дигиталних медија, игара и безброј личну продуктивност и посебне намене софтверских апликација. Модерни персонални рачунари често имају везе са Интернетом, дозвољавајући приступ Ворлд Виде Веб и широк спектар других ресурса. Рачунар се може користити код куће или у канцеларији. Персонални рачунари могу бити повезани на локалну мрежу (ЛАН), било преко кабла или бежичне везе.Иако је рано рачунара власници обично су морали да пишу сопствене програме ништа корисно са машинама, данашњи корисници имају приступ широком спектру комерцијалних и некомерцијалних софтвер, који се добија у спреман за покретање или готових за саставити форми. Од 1980, Мицрософт и Интел су доминирали велики део персоналних рачунара на тржишту, прво са МС-ДОС и затим са Винтел платформи. Алтернативе су Аппле-ов Мац ОС Кс и опен соурце Линук оперативни систем. [1] Апликације и [[игре]] за ПЦ обично су развијени и дистрибуирају независно од хардвера или оперативног система произвођачима, док је софтвер за многе мобилне телефоне и друге преносне системе је одобрен и дистрибуирају преко централизовани онлине продавница [2] [3].
 
== Istorija ==
{{Ref improve section|date=September 2008}}
{{Main|History of personal computers}}
{{See also|Microcomputer revolution}}