Славонски Брод — разлика између измена

Након Марсоније на локација града су се настанили Словени у [[6. век]]у. Само име града се први пута спомиње у повељи угарско-хрватског краља [[Бела IV|Беле IV]] 1224. године. Кроз касни [[Средњи век]] и већину Новог века Славонски Брод је био важна тврђава у Војној крајини, серији утврђења на граници [[Аустрија|Аустрије]] са [[Османско царство|Османским царством]]. Иван Бериславић, деспот Србије је поред Купника столовао и у Броду на Сави, почетком 16.века. Утицај Турака на овом простору је доминантан све до краја 17. века када се ситуација мења освајањем територија од стране [[Аустро-Угарска|Аустро-Угарске]] монархије. Осим одбрамбене улоге, у граду се у то време развијају и ситни занати и трговина, а од најранијег доба духовну службу врше [[Фрањевци]] под чијим утицајем се развијају просвета и култура. У [[20. век]]у Славонски Брод је искусио неколико периода брзог раста, као саобраћајни и индустријски центар. Због наглог привредног развитка 20.-е године прошлог столећа се називају "златним добом Брода". За време [[Краљевина Југославија|Краљевине Југославије]] град мења име из '''Брод на Сави''' у Славонски Брод. За вријеме [[Други светски рат|Другог светског рата]] град је тешко страдао, а иста га је судбина задесила за вријеме [[Домовински рат|Домовинског рата]] за осамостаљење Републике Хрватске. Град се постепено опоравља и обанавља те настоји да се повеже привредно и саобраћајно с осталим деловима Хрватске, а и ради се на обнављању индустријских погона, који су својевремено запошљавали већину становника.