Иван Антуновић — разлика између измена
Садржај обрисан Садржај додат
Нема описа измене |
|||
Ред 10:
Писао је и новеле од којих су од посебне важности "Свиленка" (1874) и "Несретна Марија" (1876).
У [[Беч]]у је [[1882.]] је штампана Антуновићева "[[Разправа о подунавских и потисанских Буњевцих и Шокцих у погледу народном вјерском, умном, грађанском и господарском]]". Писао је буњевачким говором и зато су га [[Мађари]] сумњичили да буни народ. У буђењу народне свести код Буњеваца учинио је врло много. О свом трошку изучио је око 200 сиромашних ђака Буњеваца забележили су о њему Марин Мандић из [[Будимпешта|Будимпеште]] и Мијо Мандић млађи из Суботице. Међу њима је био и [[Мијо Мандић]] (1857-1945) велики буњевачки родољуб и главни уредник и издавач [[Списак буњевачко-шокачких новина и листова|буњевачких новина]] [["Невен"]]. Од Антуновићевих расправа неке су остале нештампане.
Под утицајем [[Вук Стефановић Караџић|Вука Караџића]] Антуновић се опредељује за фонетски правопис и за ијекавицу.
| |||