|
'''Хаџи-Продан Глигоријевић''' је био војвода из [[Први српски устанак|Првог српског устанка]]. Учествовао је и истакао се у борбама [[1806]]. године. Његов недовољно припремљени [[Хаџи Проданова буна|устанак против Турака]] [[1814]]. године у чачанском крају је био брзо угушен. Он је побјегао прво у [[Аустрија|Аустрију]], затим у [[Влашка|Влашку]], гдје је [[1821]]. године учествовао у грчком устанку против Турака.
== Хаџи-Проданова буна ==
Ова буна је избила изненада и без претходне припреме, 1814. године у пожешкој нахији као реакција на низ репресивних мјера и намета које су Турци појачавали. Непосредан повод био је сукоб код манастира Трнаве између Срба и Турака, чији су, организатори били трнавски игуман Пајсије и Михаило, брат Хаџи Продана, а који се свршио лоше по по људе пожешког [[муселим]]-а Латиф-Аге. На чело буне стао је Хаџи-Продан, наставивши да организује чете и шири буну; обухваћене су крагујевачка и јагодинска нахија.
Сем Хаџи-Продана, у буни није учествовао ниједан војвода из Првог устанка, док је неколико и помагало Турцима. [[Милош Обреновић]] је одбио понуђено вођство, изговарајући се на неприпремљеност, недостатак оружја и непогодно годишње доба. амеђутим, понудио је [[везир]]-у Сулејман-паши своју помоћ за фушење буне, уз обећање да ће бити опроштено свакоме учеснику буне који се преда, изузев Хаџи-Продана и браће му. Заједно са рудничким муселимом Ашим-бегом, Милош је угушио буну, уз већи отпор у крагујевачкој нахији. Послије сукоба код Кнића, гдје су устаници постигли побједу, али се потом разишли кућама, Хаџи-Продан је пребјегао у [[Аустрија|Аустрију]].
Послије смирења буне није поштовано везирово обећање дато Милошу Обреновићу; из побуњених нахија покупљено је око 300 истакнутих људи, и у цинџирима одведено у Београд гдје су погубљени или набијени на колац. На колац је набијен и зачетник устанка, игуман Пајсије.
[[Категорија:Први српски устанак]]
|
