Говор на Газиместану — разлика између измена

citati
м (Враћене измене МИШКОО (разговор) на последњу измену корисника Luckas-bot)
(citati)
 
Прослави је присуствовало комплетно [[Председништво СФРЈ]], на челу са [[Јанез Дрновшек|Јанезом Дрновшеком]], затим је ту био и [[Милан Панчевски]] - тадашњи председник Председништва [[ЦК СКЈ]], а централни говор одржао је [[Слободан Милошевић]], тадашњи председник Председништва [[Социјалистичка Република Србија|СР Србије]].
:'''Легендарни говор на Газиместану''', почиње речима:
{{цитат|На овом месту у срцу Србије, на Косову Пољу, пре шест векова, пре пуних 600-на година догодила се једна од највећих битака онога доба. Као и све велике догађаје и тај прате многа питања и тајне, он је предмет непрекидног научног истраживања и обичне народне радозналости. Стицајем друштвених околности овај велики шестстогодишњи јубилеј Косовске битке догодио се у години у којој је Србија, после много година, после много деценија, повратила свој државни, национални и духовни интегритет. Није нам, према томе данас, тешко да одговоримо на оно старо питање: -са чим ћемо пред Милоша. Игром историје и живота изгледа као да је Србија баш ове 1989. године повратила своју државу и своје достојанство да би тако прославила историјски догађај из далеке прошлости који је имао велики историјски и симболички значај за њену будућност.}}
 
{{цитат|Неслога српских политичара уназађивала је Србију, а њихова инфериорност понижавала је Србију. Нема зато у Србији погоднијег места од поља Косова да се то каже. И нема зато у Србији погоднијег места, од поља Косова, да се каже да ће слога у Србији омогућити просперитет и српском народу и Србији и сваком њеном грађанину, без обзира на националну или верску припадност.
{{цитат|Опет смо пред биткама и у биткама. Оне нису оружане, мада ни такве још нису искључене.|извод из говора Слободана Милошевића}}
 
Србија је данас јединствена, равноправна са другим републикама и спремна да учини све да побољша материјални и друштвени живот свих својих грађана. Ако буде слоге, сарадње и озбиљности, она ће у томе и успети. Зато је оптимизам који је данас у приличној мери присутан у Србији у погледу будућих дана, реалан утолико што се заснива на слободи која омогућава свим људима да изразе своје позитивне, стваралачке, хумане способности за унапређење друштвеног и сопственог живота.
 
{{цитат|У Србији никада нису живели само Срби. Данас у њој, више него пре, живе и грађани других народа и народности. То није хендикеп за Србију. Искрено сам уверен да је то њена предност. У том смислу се мења национални састав готово свих, а нарочито развијених земаља савременог света. Све више и све успешније заједно живе грађани разних националности, разних вера и раса.|извод из говора Слободана Милошевића}}
Равноправни и сложени односи међу југословенским народима су неопходан услов за опстанак Југославије, за њен излазак из кризе, и поготово неопходан услов за њен економски и друштвени просперитет. Тиме се Југославија не издваја из социјалног амбијента савременог, поготово развијеног света. Тај свет све више обележава национална трпељивост, национална сарадња, па чак и национална равноправност. Савремени економски и технолошки, али и политички и културни развој упућује разне народе једне на друге, чини их међусобно зависним и све више и међусобно равноправним. У цивилизацију ка којој се креће човечанство, могу закорачити пре свега равноправни и уједињени људи. Ако не можемо да будемо на челу пута у такву цивилизацију, не треба сигурно да будемо ни на његовом зачељу.
 
У време када се одиграла ова знаменита историјска битка на Косову, људи су били загледани у звезде чекајући од њих помоћ. Данас, шест векова касније, поново су загледани у звезде, чекајући да их освоје. Први пут су могли да допусте себи разједињеност, мрзњу, издају, јер су живели у мањим, међусобно слабо повезаним световима. Данас, као становници планете, разједињени, не могу освојити ни своју планету, а камоли друге планете, уколико не буду међусобно сложни и солидарни.|извод из говора Слободана Милошевића}}
 
{{цитат|Шест векова касније, данас, опет смо у биткама, и пред биткама. Оне нису оружане, мада ни такве још нису искључене.Али без обзира какве да су, битке се не могу добити без одлучности, храбрости и пожртвованости. Без тих добрих особина које су онда давно биле присутне на пољу Косову. Наша главна битка данас односи се на остварење економског, политичког, културног и уопште друштвеног просперитета. За брже и успешније приближавање цивилизацији у којој ће живети људи у XXI веку. За ту нам је битку поготово потребно јунаштво. Разуме се нешто другачије. Али она срчаност без које ништа на свету, озбиљно и велико, не може да се постигне, остаје непромењена, остаје вечно потребна.|извод из говора Слободана Милошевића}}
 
Говор се завршава речима:
{{цитат|Пре шест векова Србија је овде, на пољу Косову, бранила себе. Али је бранила и Европу. Она се тада налазила на њеном бедему који је штитио европску културу, религију, европско друштво у целини. Зато данас изгледа не само неправедно већ и неисторијски и сасвим апсурдно разговарати о припадности Србије Европи. Она је у њој непрекидно, данас као и пре. Разуме се, на свој начин. Али такав који је у историјском смислу није никад лишио достојанства. У том духу ми данас настојимо да градимо друштво – богато и демократско. И да тако допринесемо просперитету своје лепе, и у овом тренутку неправедно напаћене земље. Али и да тако допринесемо напорима свих прогресивних људи нашег доба, које они чине за један нови, лепши свет.
 
Нека вечно живи успомена на косовско јунаштво!
 
Нека живи Србија!
 
Нека живи Југославија!
 
Нека живи мир и братство међу народима!}}
 
Прослави су присуствовали и амбасадори многих страних земаља у [[Југославија|Југославији]], док је амбасадор САД [[Ворен Зимерман]] одбио да дође.
 
 
Данас се у земљама западне Европе, као и у САД, сматра да је Милошевићев говор на овом скупу означио почетак борбе Србије за територијално проширење према западу Југославије.
 
 
Анониман корисник