Говор на Газиместану — разлика између измена

male promene-ispravka slova
(male promene-ispravka slova)
 
Прослави је присуствовало комплетно [[Председништво СФРЈ]], на челу са [[Јанез Дрновшек|Јанезом Дрновшеком]], затим је ту био и [[Милан Панчевски]] - тадашњи председник Председништва [[ЦК СКЈ]], а централни говор одржао је [[Слободан Милошевић]], тадашњи председник Председништва [[Социјалистичка Република Србија|СР Србије]].
==Делови говора на Газиместану (Косово пољеПоље)==
Чувени говор Слободана Милошевића, почиње речима:
{{цитат|На овом месту у срцу Србије, на Косову Пољу, пре шест векова, пре пуних 600-на година догодила се једна од највећих битака онога доба. Као и све велике догађаје и тај прате многа питања и тајне, он је предмет непрекидног научног истраживања и обичне народне радозналости. Стицајем друштвених околности овај велики шестстогодишњи јубилеј Косовске битке догодио се у години у којој је Србија, после много година, после много деценија, повратила свој државни, национални и духовни интегритет. Није нам, према томе данас, тешко да одговоримо на оно старо питање: '''-са чим ћемо пред Милоша'''. Игром историје и живота изгледа као да је Србија баш ове 1989. године повратила своју државу и своје достојанство да би тако прославила историјски догађај из далеке прошлости који је имао велики историјски и симболички значај за њену будућност.}}
{{цитат|Наша главна битка данас односи се на остварење економског, политичког, културног и уопште друштвеног просперитета. За брже и успешније приближавање цивилизацији у којој ће живети људи у XXI веку. За ту нам је битку поготово потребно јунаштво. Разуме се нешто другачије.}}
 
Чувени говор на Косову пољуПољу, Слободан Милошевић завршава речима:
{{цитат|'''Пре шест векова Србија је овде, на пољу Косову, бранила себе. Али је бранила и Европу.''' Она се тада налазила на њеном бедему који је штитио европску културу, религију, европско друштво у целини. Зато данас изгледа не само неправедно већ и неисторијски и сасвим апсурдно разговарати о припадности Србије Европи. Она је у њој непрекидно, данас као и пре. Разуме се, на свој начин. Али такав који је у историјском смислу није никад лишио достојанства. У том духу ми данас настојимо да градимо друштво – богато и демократско. И да тако допринесемо просперитету своје лепе, и у овом тренутку неправедно напаћене земље. Али и да тако допринесемо напорима свих прогресивних људи нашег доба, које они чине за један нови, лепши свет.
 
Анониман корисник