Говор на Газиместану — разлика између измена

Мало касније у говору, Милошевић напомиње да је Југославију погодила криза која је довела до социјалних, културних, приврених, али и националних и верских проблема! Посебно назначава неопходност да се сви ти проблеми реше, упозоравајући да свако одлагање решавања тих проблема може да доведе до нарастања сумњи, подела, нетрпељивости, које се после теже заустављају.

{{цитат|Равноправни и сложени односи међу југословенским народима су неопходан услов за опстанак Југославије, за њен излазак из кризе, и поготово неопходан услов за њен економски и друштвени просперитет. Тиме се Југославија не издваја из социјалног амбијента савременог, поготово развијеног света. Тај свет све више обележава национална трпељивост, национална сарадња, па чак и национална равноправност. Савремени економски и технолошки, али и политички и културни развој упућује разне народе једне на друге, чини их међусобно зависним и све више и међусобно равноправним.}}

 

:При крају говора Милошевић каже да смо и после шест векова пред биткама, и каже:"Оне нису оружане, мада и такве још нису искључене. Али без обзира какве да су, битке се не могу добити без одлучности, храбрости и пожртвованости."-(особине које су биле присутне на Косову Пољу)