Београд — разлика између измена

Следећих деценија град је био миран, а био је и важно седиште округа ([[Смедеревски санџак|Смедеревског санџака]], познатог и као [[Смедеревски санџак|Београдски пашалук]]), повезан са [[Истанбул]]ом Цариградским друмом. Привукао је многе трговце и становнике — [[Турци|Турке]], [[Јермени|Јермене]], [[Грци|Грке]], [[Роми|Роме]] и остале. Према османлијском путописцу Евлији Челебији, који је боравио у Београду [[1660]]. године, Београд је тада имао око 98.000 становника, од којих 77.000 су били Муслимани.<ref name="most.ba"/> Постао је више од обичног града, са [[исламска архитектура|исламском архитектуром]], јавним купатилима и многим новим [[џамија]]ма.<ref name="imperialrule">[http://www.beograd.org.rs/cms/view.php?id=1249 Град Београд — Историја (Турска и аустријска владавина)]</ref> Београд је већ концем 16. века, по својој лепоти и величини, у многоме надмашивао Будим, Софију, Сарајево, Скопље и многе друге градове европског дела Османског царства.<ref name="most.ba"/> Како сазнајемо из Путописа [[Евлија Челебија|Евлије Челебије]], у време када је он боравио у Београду [[1660]]. године, у граду је било чак седамнаест [[дервиш]]ких текија у којима су се изучавала дела великих [[тасавуф|суфијских]] мислилаца.<ref>Evlija Čelebija, Putopis – odlomci o jugoslovenskim zemljama I, prev. H. Šabanović, Svjetlost, Sarajevo, 1957, str. 99.</ref> Претпоставља се да је био заступљен велики број дервишких братстава, укључујући бајрамије, меламије, бекташије, халветије, гулшеније, кадирије, хиндије, мевлевије, накшибендије, рифаије, садије, сунбулије, шабаније, шазилије и ушакије.<ref>[http://pescanik.net/content/view/569/144/ Milan Vukomanović, Derviši u Beogradu]</ref> Исти Путопис нам преноси да су у Беграду, у време Османског царства, постојале 273 исламске богомоље, џамије и месџиди.<ref name="most.ba"/> Највећом и најлепшом сматрана је [[Батал џамија]], коју су путописци упоређивали са Аја Софијом.<ref>[http://arhiva.glas-javnosti.rs/arhiva/2005/01/12/srpski/BG05011109.shtml Batal-džamija- najveća i najlepša građevina]</ref> Налазила се на месту данашње [[Дом Народне скупштине Републике Србије|Савезне скупштине]], а поред ње је било гробље на коме су сахрањивани виђенији [[Турци]].

[[Слика:Belagerung belgrad 1717.jpg|250п|мини|л|Аустријска опсада Београда [[1717]]. године]]

 

Након турског пораза под Бечом, септембра [[1688]]. године, Аустријанци су заузели Београд. Приликом првог аустријског освајања (1688-1690) многе џамије су порушене, а оне које су преостале, претворене су у хришћанске цркве. Након тога, за време поновне кратке османлијске владавине ([[1690]]-[[1717]].) многе џамије су обновљене, а неке су из темеља изграђене. Када је војска Аустријског царства (у чијем су саставу били војници разних народности: [[Немци]], [[Французи]], [[Италијани]], [[Швајцарци]], [[Португалци]], [[Шпанци]], [[Мађари]] и други), под заповедништвом надвојводе [[Еуген Савојски|Еугена Савојског]] по други пут освојила Београд ([[1717]]-[[1739]]) порушили су минарете џамија београдске тврђаве, како би панорама града изгледала више европска. Многе џамије су претворене у цркве разних хришћанских редова који су дошли заједно са војском и досељеницима: тринитарци, [[фрањевци]], [[језуити]], минорити и Јермени католици.<ref name="most.ba"/> Остале сачуване џамије су употребљене за војне магазине, трговине и настамбе. Тада у Београду није остало муслиманског становништва, јер су се повукли усред најезде.<ref name="most.ba"/> После победе над аустријском војском [[1739]]. године код Гроцке, Османлије су поново загосподариле Београдом, и њиме владале наредних 50 година ([[1739]]-[[1789]]. године). За то време су поправили многе оштећене џамије и повратили у првобитно стање многе претворене у цркве. Према неким савременицима, у Београду је 1780-тих година било 50-ак џамија. У току великих борби за Београд [[1739]]. године, страдало је око 30 џамија. У плану Београда, којег је израдио аустријски потпоручник Бруш [[1789]]. године, уцртано је 15-ак џамија. Тај се број џамија углавном одржао до Првог српског устанка.<ref name="most.ba"/>

[[Слика:Batal-dzamija.jpg|мини|200п|Некадашња [[Батал џамија]], око [[1860]].]]

 

=== Краљевина Србија ===