Београд — разлика између измена

4 бајта додата ,  пре 10 година
м
м (Враћам слику са Оставе,пошто ова нема лиценцу + нема детаље о лиценци за сваку од појединачних фотографија...)
Следећих деценија град је био миран, а био је и важно седиште округа ([[Смедеревски санџак|Смедеревског санџака]], познатог и као [[Смедеревски санџак|Београдски пашалук]]), повезан са [[Истанбул]]ом Цариградским друмом. Привукао је многе трговце и становнике — [[Турци|Турке]], [[Јермени|Јермене]], [[Грци|Грке]], [[Роми|Роме]] и остале. Према османлијском путописцу Евлији Челебији, који је боравио у Београду [[1660]]. године, Београд је тада имао око 98.000 становника, од којих 77.000 су били Муслимани.<ref name="most.ba"/> Постао је више од обичног града, са [[исламска архитектура|исламском архитектуром]], јавним купатилима и многим новим [[џамија]]ма.<ref name="imperialrule">[http://www.beograd.org.rs/cms/view.php?id=1249 Град Београд — Историја (Турска и аустријска владавина)]</ref> Београд је већ концем 16. века, по својој лепоти и величини, у многоме надмашивао Будим, Софију, Сарајево, Скопље и многе друге градове европског дела Османског царства.<ref name="most.ba"/> Како сазнајемо из Путописа [[Евлија Челебија|Евлије Челебије]], у време када је он боравио у Београду [[1660]]. године, у граду је било чак седамнаест [[дервиш]]ких текија у којима су се изучавала дела великих [[тасавуф|суфијских]] мислилаца.<ref>Evlija Čelebija, Putopis – odlomci o jugoslovenskim zemljama I, prev. H. Šabanović, Svjetlost, Sarajevo, 1957, str. 99.</ref> Претпоставља се да је био заступљен велики број дервишких братстава, укључујући бајрамије, меламије, бекташије, халветије, гулшеније, кадирије, хиндије, мевлевије, накшибендије, рифаије, садије, сунбулије, шабаније, шазилије и ушакије.<ref>[http://pescanik.net/content/view/569/144/ Milan Vukomanović, Derviši u Beogradu]</ref> Исти Путопис нам преноси да су у Беграду, у време Османског царства, постојале 273 исламске богомоље, џамије и месџиди.<ref name="most.ba"/> Највећом и најлепшом сматрана је [[Батал џамија]], коју су путописци упоређивали са Аја Софијом.<ref>[http://arhiva.glas-javnosti.rs/arhiva/2005/01/12/srpski/BG05011109.shtml Batal-džamija- najveća i najlepša građevina]</ref> Налазила се на месту данашње [[Дом Народне скупштине Републике Србије|Савезне скупштине]], а поред ње је било гробље на коме су сахрањивани виђенији [[Турци]].
[[Слика:Belagerung belgrad 1717.jpg|250п|мини|л|Аустријска опсада Београда [[1717]]. године]]
Београд је три пута од Турака освајала [[Аустријско царство|Аустрија]] (1688—1690, 1717—1739, 1789—1791), а Османлије су га поново заузимале, уз велика разарања.<ref name="imperialrule">извор</ref> Београд постаје ”Дар„Дар-ул-џихад”џихад“ – Тврђава Џихада, како су га Османлије тада називале.<ref name="most.ba"/> Током овог периода, град су захватиле две [[велике сеобе Срба]], у којима су се стотине хиљада Срба, предвођених [[списак поглавара Српске православне цркве|патријарсима]], повлачили заједно са Аустријанцима у [[Хабзбуршка монархија|Хабзбуршко царство]] 1690. и 1737—39, где су се населили у данашњој [[Војводина|Војводини]] и [[Славонија|Славонији]].<ref>[http://www.suc.org/culture/library/Oci/tajne-poruke-svetoga-save-16-03-03.html Српски конгрес уједињења - Тајне поруке Светог Саве]</ref>
 
Након турског пораза под Бечом, септембра [[1688]]. године, Аустријанци су заузели Београд. Приликом првог аустријског освајања (1688-1690) многе џамије су порушене, а оне које су преостале, претворене су у хришћанске цркве. Након тога, за време поновне кратке османлијске владавине ([[1690]]-[[1717]].) многе џамије су обновљене, а неке су из темеља изграђене. Када је војска Аустријског царства (у чијем су саставу били војници разних народности: [[Немци]], [[Французи]], [[Италијани]], [[Швајцарци]], [[Португалци]], [[Шпанци]], [[Мађари]] и други), под заповедништвом надвојводе [[Еуген Савојски|Еугена Савојског]] по други пут освојила Београд ([[1717]]-[[1739]]) порушили су минарете џамија београдске тврђаве, како би панорама града изгледала више европска. Многе џамије су претворене у цркве разних хришћанских редова који су дошли заједно са војском и досељеницима: тринитарци, [[фрањевци]], [[језуити]], минорити и Јермени католици.<ref name="most.ba"/> Остале сачуване џамије су употребљене за војне магазине, трговине и настамбе. Тада у Београду није остало муслиманског становништва, јер су се повукли усред најезде.<ref name="most.ba"/> После победе над аустријском војском [[1739]]. године код Гроцке, Османлије су поново загосподариле Београдом, и њиме владале наредних 50 година ([[1739]]-[[1789]]. године). За то време су поправили многе оштећене џамије и повратили у првобитно стање многе претворене у цркве. Према неким савременицима, у Београду је 1780-тих година било 50-ак џамија. У току великих борби за Београд [[1739]]. године, страдало је око 30 џамија. У плану Београда, којег је израдио аустријски потпоручник Бруш [[1789]]. године, уцртано је 15-ак џамија. Тај се број џамија углавном одржао до Првог српског устанка.<ref name="most.ba"/>
[[Слика:Batal-dzamija.jpg|мини|200п|Некадашња [[Батал џамија]], око [[1860]].]]
У [[Први српски устанак|Првом српском устанку]] током борби за ослобођење Београда [[1806]]. године, многе џамије су страдале, а оне преостале биле су претворене у бакалнице, у неким су држане свиње, једна је била претворена у православну цркву, а неке су одређене турским женама за становање.<ref name="most.ba"/> Устаници су држали град од [[8. јануар]]а [[1806]]. до [[1813]], када су га поново заузеле Османлије.<ref name="bglib">[http://www.beograd.org.rs/cms/view.php?id=1253 Град Београд — Историја (Ослобађање Београда)]</ref> Повратком Османлија долази до обнављања неких оштећених џамија. Српске власти су [[1836]]. године пописале џамије у Београду, и у том списку се налазило 16 џамија. Исељењем "турског"„турског“ живља из Београда [[1867]]. године (међу којима је велики број био словенског порекла) започео је крај београдских џамија. Како наводи [[Феликс Каниц]] ”где кад би ноћу случајно експлодирале мине рушећи џамије које су ометале регулацију”.<ref name="most.ba"/> Данас је једина преостала [[Бајракли џамија]] на [[Дорћол]]у.
 
=== Краљевина Србија ===