Помрачење Сунца — разлика између измена

нема резимеа измене
м (r2.7.1) (Робот додаје: be:Сонечнае зацьменне)
[[Слика:Solar_eclips_1999_4.jpg|мини|десно|Потпуно помрачење Сунца]]
'''Помрачење Сунца''' је астрономска појава која се дешава када [[Сунце]] баца МјесечевуМесечеву сјенусену на површину планете [[Земља|Земље]], што се може догодити само када је [[МјесецМесец]] у фази [[младина|младине]], односно у положају конјункције, када се налази између Земље и Сунца. Да би дошло до помрачења Сунца МјесецМесец се мора налазити 16° у равни своје путање испред или иза неког од чворова своје путање са [[Еклиптика|еклиптиком]]. У току једне године може наступити минимално 2, а максимално 5 помрачења Сунца. Зависно од тренутне удаљености МјесецаМесеца и Сунца од Земље, као и положаја посматрача на Земљиној површини, може наступити једна од три врсте помрачења Сунца: потпуно, дјелимичноделимично или прстенасто.
 
== Потпуно и дјелимично помрачење Сунца ==
 
У случају потпуног помрачења Сунца, МјесечевМесечев диск ће потпуно прекрити Сунце. Помрачење Сунца се може опазити с релативно уског појаса (путања тоталитета) на Земљиној површини преко којег пролази МјесечеваМесечева сјенасена. Посматрачи који се налазе у нешто ширим појасевима око путање тоталитета налазе се у Мјесечевојјесечевој полусјениполусени, те могу видјетивидети дјелимичноделимично помрачење Сунца, док се с остатка површине Земље помрачење уопште неће видјетивидети.
 
У тренутку непосредно прије потпуног помрачења, када се посљедња зрака Сунца пробије иза МјесечевогМесечевог диска, догађа се појава тзв. „дијамантног прстена“. Иста се појава може уочити и непосредно након потпуног помрачења.
 
== Прстенасто помрачење Сунца ==
 
Проматрајући Сунце и МјесецМесец, посебно у вријемевреме помрачења Сунца, може се уочити да су сличних угаоних димензија. Иако се на небу чине једнакима, у стварности је Сунце много веће. Сунчев је пречник (1.392-000 -{km}-) чак 400 пута већи од МјесечевогМесечевог (3476 -{km}-), али је Сунце исто толико пута (у просјекупросеку) даље од МјесецаМесеца, па нам се зато чине једнакима.
 
НоПа, угаоне димензије МјесецаМесеца и Сунца нису увијекувек једнаке, већ се мијењајумењају. Разлог томе су благо елиптичне путање, како Земље око Сунца, тако и МјесецаМесеца око Земље. Како се мијењајумењају удаљености Мјесеца и Сунца од Земље, тако се мијењајумењају и њихове угаоне димензије. Пречник Сунца креће се од 31.5' (лучне минуте), када је Земља у [[афел]]у, до 32.6', када је Земља у [[перихел]]у. Пречник МјесецаМесеца креће се од 29.1' (29.1. [[лучна секунда|лучних секунди]]), када је МјесецМесец у [[апогеј]]у (најдаље од Земље), до 33.9', када је МјесецМесец у [[перигеј]]у (најближе Земљи). Када је МјесецМесец у апогеју а Земљу у перихелу, те у свим другим тренуцима када је МјесечевМесечев диск на небу мањи од Сунчевог, може доћи само до прстенастог помрачења Сунца (слика 3.) јер МјесечевМесечев диск не може у потпуности покрити Сунце.
 
{{commonscat|Solar eclipse}}
95

измена