'''Друштвене''' или '''културне вредности''' представљају основни појам [[аксиологија|аксиолошког]] садржаја у [[друштвене науке|друштвеним наукама]]. Дефинишу се као имплицитниимплицитна или експлицитниексплицитна, садржаји иопштеприхваћена, [[норматрадиција|норметрадицијом]] пожељености карактеристичне занаслеђена [[појединацмишљење|појединцемишљења]], и [[друштвена групаверовање|друштвене групеверовања]] иу некој [[заједницакултура|заједницукултури]] о томе шта је значајно, исправно, пожељно, истинито, вредно и којим циљевима би требало тежити. У том контекстусмислу, [[вредност]]идруштвене или културне вредности су централни [[став]]ови или сентименти који одређују приоритете међу људским референцијама,и тесамим отудтим дају садржај и структуру организацији живота у [[заједница|заједници]] и одређују њихове међусобне односе. Као релативно стабилне, опште и хијерархијски организоване форме, друштвене вредности у највећој мери одређују карактер [[друштво|друштва]], деловања [[институција]] и утичу на [[социјализација|социјализацију]] [[личност]]и.
Према заступницима културног релативизма, вредности једне [[култура|културе]] су посебне, јединствене и не могу се оцењивати мерилима неке друге културе. Насупрот њима, теоретичари који бране универзалистичко гледиште сматрају да постоје неке темељне, општечовечанске, транскултурне, универзалне вредности које важе у свим културама и свим епохама.
