Привреда Аргентине — разлика између измена
Садржај обрисан Садржај додат
мНема описа измене |
Нема описа измене |
||
Ред 1:
{{Без извора}}
{{Инфокутија Економија
|држава = Аргентина
|слика = Buenos Aires-2672f-Banco de la Nación Argentina.jpg
|величина = 300
|наслов =
|валута = [[Аргентински пезос]] ([[Аргентински пезос|ARS]])
|година = календарска година
|организације = [[Светска трговинска организација|СТО]], [[Меркосур]], [[Унасур]]
|рејтинг =
|гдп = $370.26 милијарди (номинално)
|гдпраст = 9.16% (2010)
|по становнику = $9,138 (номинално)
|сектори = [[Пољопривреда]], [[шумарство]] и [[рибарство]], 9,2%, [[рударство]], 3,3%, [[индустријска производња]], 18,8%, [[грађевинарство]], 5,2% [[трговина]] и [[туризам]], 13,5%, [[саобраћај]], [[телекомуникације]] и [[комуналије]], 8,5%, [[финансије]], [[некретнине]] и [[пословне услуге]], 15,0%; управљање, 6,3%, [[образовање]], [[здравство]] и други, 20,2%. (2010)
|инфлација = 10.9% (2010)
|сиромаштво = 13.9% (2009)
|џини = 0.379 (2011, прва трећина)
|радна снага = 17 милиона (2007)
|занимања = Пољопривредне, 7,3%, производња, 13,1%, грађевинарство, 7,6%, трговина и туризам, 21,4%, саобраћај, телекомуникације и комуналије, 7,8%, финансије, некретнине и пословне услуге, 9,4%, јавна управа и одбрана, 6,3%; социјалне услуге и друго, 27,1%. (2006)
|незапосленост = 7.3% (12/2010)
|индустрија =
|извоз = $68.5 милијарди (2010)
|извозна добра =
|извозни партнери = Бразил, 18,8%, НР Кина, 9,3%, Чиле, 7,1%, Сједињене Америчке Државе, 6,4%. (2009)
|увоз = $56.4 милијарди (2010)
|увозна добра =
|увозни партнери = Бразил, 31,1%, Сједињене Америчке Државе, 13,7%, НР Кина, 10,3%, Немачка, 4,7%. (2009)
|сди =
|бруто спољни дуг = $118.0 милијарди (12/2009)
|дуг = 41.2% ГДП-а
|приход =
|расход =
|помоћ =
}}
[[Слика:Argentina-map-sr.svg|десно|мини|upright|Мапа Аргентине]]
'''Привреда Аргентине''' ослања се на богате природне ресурсе, извозно оријентисану [[пољопривреда|пољопривреду]] и разнолику индустрију. Због политичких превирања у прошлости бележила је велике успоне и падове. Од краја 1970-их нагомилан је огроман спољни дуг, а висока [[инфлација]] је достизала максимум у раздобљу [[1989]]-[[1991]]. Због економске кризе влада је покренула процесе [[либерализација|либерализације]], [[дерегулација|дерегулације]] и [[приватизација|приватизације]]. Радикалним монетарним реформама [[1991]]. [[аргентински пезос]] је везан уз [[амерички долар]] и усвојена нова монетарна политика.
Спољни економски шокови и велика унутрашња потрошња изазвали су све већи унутрашњи и спољашњи дуг од 1995. до коначнога колапса система 2001. Због везаности пезоса за долар привреда Аргентине није могла да конкурише Бразилу, а ни другим земљама које су девалвирале своју валуту и тиме учиниле своју робу конкурентнијом. Резултат је био велики увоз, мали извоз и огроман дуг. Земља је прогласила банкрот 2001, и нагло девалвирала нациналну валуту. Стране банке су престале да грађанима исплаћују уштеђевине, позивајући се на то да су аргентинска предузећа престала отплаћивати дугове страним банкама.
| |||