Слободни софтвер — разлика између измена
Садржај обрисан Садржај додат
Нема описа измене |
Нема описа измене |
||
Ред 31:
{{Main|Дефиниција Слободног Софтвера|Debian Слободан Софтвер Увод|Дефиниција Отвореног Кода}}
Прва формална дефиниција слободног софтвера је објављена у ЗСС фебруар 1986 [15] Та дефиниција, коју је написао Ричард Сталман, је још увек одржавана данас, и наводи да је софтвер слободан софтвер ако људи који примају копију софтвера су следеће четири слободе (нумерација почиње са нула јер су многи рачунарски системи користе [[нула на бази нумерације]]).
* Слобода 0: Слобода покретања програма у било које сврхе.
* Слобода 1: Слободу проучавања начина рада програма и измене да уради оно што желите.
* Слобода 2: Слобода расподеле примерака програма, како бисте могли да помогнете суседу.
* Слобода 3: Слобода да се побољша програм и објављивао унапређења (и измењене верзије уопште) у јавности, како би цела заједница имала користи.
Слободе 1 и 3 захтевају изворни код да буде доступан зато што други корисници студирају и допуњују софтвер. Без [[Изворни код|изворног кода]] је веома непрактично.
Дакле, слободан софтвер значи да [[корисници рачунара]] имају слободу измене у било које сврхе, као и да контролишу софтвер који они користе. Да резимирамо енглеска реч free има двојака значења (Бесплатно и Слободно) али да би неко разумео реч Free software користи се и реч Free libre software, а libre значи слобода, Задужбина за слободни софтвер каже:. "Слободни софтвер је ствар слободе, а не цене Да бисте разумели концепт, требало би да размислите о "слободу говора", а не као у "бесплатно пиво".
== Лиценце за слободни софтвер ==▼
У касним 1990-их, друге групе објављују своје дефиниције које описују готово идентичан скуп софтвера. Најзначајнији су [[Дебиан]] смернице слободног софтвера објављена у 1997, [18] и Дефиниција отвореног изворног кода, објављен у 1998.
[[БСД]] оперативни систем, као што су [[ФрееБСД]], [[ОпенБСД]], [[НетБСД]] и, немају своје формалне дефиниције слободног софтвера. Корисници ових система уопште немогу наћи исти скуп слободног софтвера да би били прихватљиви, али понекад погледају копилефт. Они углавном заступају попустљиве софтверске лиценце, које омогућавају другима да користе софтвер који то желе, без законски приморане да пружи изворни код. Њихов став је да је овај попустљиви приступ је слободан. Керберос, Кс11, и Апацхе софтверских лиценци су суштински слични у намери и имплементацији.
===Примери слободног софтвера===
{{Main|Листа слободног и отвореног кода софтвера пакета}}
У [[Каталог слободног софтвера|Каталогу слободног софтвера]] одржава велику базу пакета слободног софтвера. Неки од најпознатијих примера укључују [[Линукс језгро]], [[БСД]] и ГНУ/Линукс оперативног система, [[ГНУ Компилатор]] и Ц библиотека; МиСКЛ релациона база података; Апаче Веб сервер, и Сендмаил Маил Транспорт Агент. Других утицајних примери су [[Емакс едитор текста]]; ГИМП-цртање и обраду слика; Либреоффице канцеларијски пакет, а ТЕКС и ЛаТеХ слагање слога система. Треба напоменути да нису сви се слажу да су све то слободни софтвер. Неки виде ОЈЛ софтвер као не слободни и други гледају слобода на скали са ОЈЛ што мање слободног него копија без (попустљиви), дозволе и, као што ништа није било "слободно" или "нслободно".
▲== Лиценце за слободни софтвер ==
По Сталману и [[Задужбина за слободни софтвер|ЗСС]], лиценца „слободног“ софтвера дозвољава:
* слободу да се програм покреће у било коју сврху (звана „нулта слобода“ - „''freedom 0''“)
| |||