Миљковац (Ниш) — разлика између измена
Садржај обрисан Садржај додат
Нема описа измене |
|||
Ред 1:
{{Друго значење2|Миљковац}}
'''Миљковац''' је насеље у [[Општина Црвени Крст|Општини Црвени Крст]] у [[Нишавски округ|Нишавском округу]]. Налази се на јужном рубу [[Алексиначкa котлинa|Алексиначке котлине]], у подручју ушћа Лабуковске у Топоничку реку, на око 15 км северно од центра [[Ниш|Ниша]]. Према попису из [[Попис становништва 2002. у Србији|2002.]] било је 253 становника (према попису из [[Попис становништва 1991. у СФРЈ|1991.]] било је 301 становника).
{{Насељено место у Србији
Ред 14:
|гдуж=21.855333
}}
==Историја==
Оскудност праисторијских и античких података даје привид ненасељености сеоског простора, али познато је да је један попречни римски пут пролазио долином Топоничке реке према [[Голак|Голаку]]. Географска целина око Топоничке реке градила је у средњем веку жупу Тополницу с градом Железником, који је бранио њену сигурност. Остаци Железника, чије су се рушевине доста добро оцртавале још крајем [[19. век|19. века]], се у облику развалине Куле (односно њеног остатка) и данас виде на стени у [[меандaр|меандру]] Топоничке реке 1 км узводно од данашњег сеоског насеља. До почетка [[20. век|20. века]] су се на левој страни Топоничке реке уочавале развалине и средњевековног утврђења Градишта. Оба ова фортификацијска објекта бранила су у средњевековној Тополници пролаз из [[Морава|Мораве]] у [[Сврљиг]]. Село које се на месту данашњег Миљковца налазило (и чији континуитет данашњи Миљковац одржава) вероватно је егзистирало као црквено властелинство манастира Светог Николе и Свете Госпође, јер су ови до у недавној прошлости држали делове својих средњовековних поседа.
На давну прошлост Миљковца указује и турски попис [[1498.]] године који га је под данашњим именом евидентирао као [[спахилук]] (зеамет) Али-бега из Ниша с 30 кућа, 6 самачких, 9 удовичких кућа, 3 рајинске воденице (које раде целе године) и с дажбинама у износу 4.989 [[акча|акчи]]. У селу се налази мезра (селиште) Подград која је "сејалиште поменутог села". Има такође манастир Светог Николе, који је хас, с два калуђера, две воденице (које раде целе године) и с дажбином која износи 328 акчи.
Миљковац помињу и аустријске уходе 1783/84. године с око 70 кућа. Озлојеђена спахијском експлоатацијом, нарочито терором нишког мутасерифа Салих-паше, нишка села [[Каменица]], [[Церје]], [[Кравље]], Миљковац, [[Веле Поље]] и [[Палиграце]] су се [[1835.]] године с осталим селима (16 села) побунила ("прва Милојева размирица"). Поражени у одлучујућем сукобу код Миљковца, [[Турци]] су прихватили одређене уступке, које касније нису поштовали. То је довело до [[Милојева и Срндакова буна|друге "размирице"]] (устанка) [[1841.]] године у којој је поред других села спаљен и Миљковац. За овај период, тачније за [[1843.]] годину, везан је и почетак рада најстарије основне школе манастирског типа у овом крају. Године [[1881.]] Министарство просвете [[Краљевина Србија|Србије]] обнародовало је указ о редовном раду ове школе, која је пре тога, а и у то време, била центар окупљања за ђаке из десетину околних села. Крајем [[19. век|19. века]] ([[1895.]] године) Миљковац је мање село с 46 махом задружних домаћинстава и 328 становника, а године [[1930.]] у њему су живела 74 домаћинства и 533 становника.
Миљковац је у [[1941.]] години био стециште [[партизани|партизана]] [[Озренски партизански одред|Озренског одреда]]. У једној непријатељској акцији овде је исте године заробљена [[Јелена Поповић - Лела]], а затим стрељана ([[1942.]] године).
Захваљујући свом брдско-планинском смештају и упућености претежно на планинску шумско-сточарску привреду, Миљковац је, у односу на Веле Поље, Палиграце и Кравље, у турском као и у посттурском периоду био сиромашније село. То је разлог што се становништво села одавало и печалбарењу, а у периоду између два светска рата и послужитељству, пандурлуку, школовању и разним занимањима у граду.
После [[Други светски рат|Другог светског рата]], и то већ од [[1960.]] године, ојачале су тенденције напуштања пољопривреде с исељавањем или оријентацијом на мешовиту привреду, уз истовремено застаревање села (старачка домаћинства). Основни пољопривредни карактер села, међутим, сачуван је и даље. Према пописним подацима у Миљковцу су [[1971.]] године живела 54 пољопривредна, 49 мешовитих и 14 непољопривредних домаћинства.
== Демографија ==
Линија 130 ⟶ 145:
== Референце ==
{{извори}}
==Литература==
1.Енциклопедија Ниша: Природа, простор, становништво; издање Градина - Ниш, 1995.г., страна 97-98.
==Види још==
| |||