Слободни софтвер — разлика између измена

Садржај обрисан Садржај додат
Нема описа измене
Vraćam sve izmene korisnika Snow Star, jer tekst koji je ubacio nema nikakvog smisla. Srpski mu nije jača strana
Ред 1:
'''Слободни софтвер''', како га дефинише [[Задужбина за слободни софтвер]], је [[софтвер]] који се може користити, умножавати, проучавати, мењати и дистрибуирати даље без ограничења. [[Слобода]] од таквих ограничења је у средишту концепта „слободног софтвера“, тако да супротност слободном софтверу чини [[власнички софтвер]], а не софтвер који се продаје ради зараде, као што је [[комерцијални софтвер]]. Претходно се често наглашава зато што реч ''free'' на [[енглески језик|енглеском]] има два значена - ''слободан'' и ''бесплатан''. Слободан софтвер се због тога понекад назива и ''libre software'' и [[FLOSS]] а користи се и синтагма [[софтвер отвореног изворног кода]] (''open source software''), која има сродно, али не и исто, значење.
{{čišćenje}}
{{Infobox
|title = Слободни Софтвер
|image = [[File:GNewSense screenshot.png|200px]]
|caption = Док се већина [[ГНУ/Линукс|ГНУ/Линукс дистрибуција]] састоји скоро у потпуности<ref>{{cite web|url=http://www.gnu.org/distros/common-distros.html |title=Explaining Why We Don't Endorse Other Systems - GNU Project - Free Software Foundation |publisher=Gnu.org |date= |accessdate=2010-08-22}}</ref> од слободног софтвера, само мањи део њих, као што су -{gNewSense}-, испуњавају оштрије ФСФ смернице, које у потпуности избегавају власничке компоненте<ref>{{cite web|url=http://www.gnu.org/distros/ |title=GNU/Linux Distros - GNU Project - Free Software Foundation |publisher=Gnu.org |date= |accessdate=2010-12-28}}</ref>
}}
 
==Употреба==
'''Слободни софтвер''' је [[софтвер]] који се може користити, проучавати и мењати без ограничења, и који се може умножавати и расподелити у модификованој или не-модификованој форми без ограничења. Слободни софтвер је доступан без накнаде, али могу имати и накнаду, као што је у облику ЦД-ове или друге медијуму за расподелу између осталих начина.
 
Због двојног значења речи ''-{free}-'', оснивач [[Покрет за слободни софтвер|Покрета за слободни софтвер]], [[Ричард Столман]], је развио следеће појашњење „Слободан софтвер је ствар слободе, а не цене. Да би разумели концепт, размишљајте о [[слобода говора|слободи говора]], а не о бесплатном пиву“ („''-{Free software is a matter of liberty not price. To understand the concept, you should think of 'free' as in 'free speech', not as in 'free beer}-'''“). Или, одређеније, слободан софтвер значи да су [[корисник (рачунарство)|рачунарски корисници]] слободни да сарађују и да управљају софтвером који користе.
У пракси, за софтвер који се дистрибуира као слободан софтвер, мора бити у читљивом облику програма (т.ј. [[Изворни код|изворном коду]]) мора бити на располагању примаоцу заједно са обавештењем дозволе (Лиценце). Морају постојати обавештења да су од [[Слободне Софтверске Лиценце]], или приметите да је изворни код објављен у [[Javni domen|јавном домену]].
 
Већина слободног софтвера се дистрибуира било бесплатно на интернету или ван њега за [[маргинална цена|маргиналну цену]] <!--marginal cost--> дистрибуирања, али то није обавезно, па људи могу да продају копије по којој год цени желе.
[[Free Software Foundation|Покрет за слободни софтвер]] је формиран [[1983]] од стране [[Ричард Сталман|Ричарда Сталмана]] ''да задовољи потребу и да омогући корисницима употребу слободног софтвера''. Сталман је основао Задужбину За Слободни Софтвер [[1985]]. Да обезбеди организационе структуре за унапређење његове идеје Слободног Софтвера, да би његове идеје биле јаче и боље и да би пружили корисницима слободу у измену софтвера.
Термин (са великим почетним словом) „Отворени изворни код“ се користи за [[Дебијан]]ову (''-{Debian}-'') прераду (препис) [[ГНУ]]-ове дефиниције „Слободног софтвера“. Као резултат, скоро сви програми отвореног изворног кода су и слободан софтвер, мада постоје и неки изузеци.
 
Мада покрети за слободни софтвер и онај отвореног изворног кода деле скоро идентичне критеријуме за лиценцирање и развијачке праксе, Столман тврди да се проистекле филозофске вредности ова два покрета темељно разликују. Столман користи термине '''-{Free/Libre/Open-Source Software}-''' („-{FLOSS}-“) софтвер „отвореног изворног кода“ и '''-{Free and Open Source Software}-''' („-{F/OSS}-“) за „слободни софтвер“, не обавезно ради опредељења за један од или поделе на два табора, али тражи од људи да размотре да подрже табор „слободног софтвера“ (за више информација погледајте [[Отворени изворни код против слободног софтвера]]).
Од [[1998]] па надаље, алтернативни термини за слободан софтвер је ушао у употребу. Законски центар за слободан софтвер је основан [[2005]] циљу заштите и унапређења ФЛОСС-a.<ref>{{cite web | url = http://www.softwarefreedom.org | title = Software Freedom Law Center}}</ref> Комерцијални софтвер може понекад понудити слободе коришћења али и не измене типичне за слободни и отворени софтвер. Насупрот популарној заблуди да су бесплатни и комерцијални софтвер међусобно искључиви, ове карактеристике софтвера заправо немају једнозначну релацију. Један од примера слободног комерцијалног софтвера је [[GNAT1|GNAT]].<ref name="fsfdir">{{cite web|title=Service Directory — Free Software Foundation — working together for free software|url=http://www.fsf.org/resources/service|publisher=Free Software Foundation|accessdate=2010-07-06|quote=}}</ref> Он је развијен и доступан комерцијално (тј., уз плаћање), али је истовремено слободан софтвер због своје не-власничке природе, са изворним кодом јавно доступним. С друге стране, слободан софтвер и власнички софтвер су супротне особине, а примена може бити једно или друго, али никад обоје, у зависности од доступности изворног кода у оквиру одређених минималних слобода.
 
“[[Фривер]]“ (''-{freeware}-'') је софтвер који се може набавити ''бесплатно'', али је у принципу [[власнички софтвер]], будући да корисници немају слободу да га користе, умножавају, проучавају, мењају, нити даље дистрибуирају. Изворни код фривера може али не мора бити објављен и дозвола да се дистрибуира измењена верзија може не мора бити дата, па је фривер само ''бесплатан'', а не и ''слободан'' софтвер.
Слободни софтвер, који може или не мора да буде бесплатан, разликује се од бесплатног који по дефиницији не захтева плаћање за употребу (пр.уношење шифре за покретање апликације). Аутори или носиоци ауторских права бесплатног софтвера задржавају сва права, те није дозвољено вршити реверсни инжењеринг, мењати, или ре дистрибуирати бесплатан код.<ref>{{cite book
|author= Dixon Rod |title= Open Source Software Law |url= http://books.google.com/books?id=9b_vVPf53xcC&pg=PA4&dq=%22free+software%22+freeware#PPA4,M1 |accessdate= 2009-03-16 |year= 2004 |publisher= Artech House |isbn= 9781580537193 |page= 4}}</ref><ref>{{cite book |author=Graham Lawrence D. |title= Legal battles that shaped the computer industry |url= http://books.google.com/books?id=c6IS3RnN6qAC&pg=PA175&dq=%22Legal+battles+that+shaped+the+computer+industry%22+%22from+the+beginning+of+the+computer+age%22 |accessdate= 2009-03-16 |year= 1999 |publisher= Greenwood Publishing Group |isbn= 9781567201789 |page= 175}}</ref>
 
Пошто се слободни софтвер може слободно ре-дистрибуирати, генерално је доступан уз малу или без икакве наплате. Пословни модели слободног софтвера су углавном засновани на додатним вредностима, као што су примена, подршка, обука, прилагођавање, интеграција, или сертификација. У исто време, неко пословни модели који раде са власничким софтвером нису компатибилни са слободом софтвера, на пример они који су зависни од корисничког плаћања лиценце, да би се легално користио производ.
 
== Историја ==
{{Main|Историја Слободног Софтвера}}
[[File:Rms ifi large.jpg|thumb|right|[[Ричард Сталман]], слободни софтвер дело су Ричарда Сталмана -{[[Free Software Movement]]}-]]
У 1950, 1960, и 1970, било је нормално за кориснике рачунара да имају слободе софтвера у вези са слободним софтвером. [[Софтвер]] је обично деле од стране појединаца који су користили компјутере и хардвера који је поздравио чињеницу да су људи чинећи софтвер који је њихов хардвер корисно. Организације корисника и добављача, на пример, акција, формиране су да олакшају размену софтвера. До краја 1960-их, слика се променила: ''цене софтвера су драматично расле и расле'', а софтверској индустрији је било такмичење са уграђеним хардвером произвођача софтвера (бесплатно да цена је била укључена у хардвер трошкова), изнајмљене машине потребне софтверске подршке уз пружање нема приход за софтвер, а неки корисници у могућности да боље задовоље своје потребе нису желели трошкове "''слободан''" софтвер у пакету са трошковима хардверски производ. У ''САД'' против [[ИБМ]]-а, поднели тужбу 17. јануара, 1969, влада терети да је у пакету софтвер монопол. Док су се неки софтвери увек били слободни, не би било све већи износ од софтвера који је на продају само... У 1970-их и раних 1980-их, [[софтверска индустрија|софтверској индустрији]] су почели да користе техничке мере (као што само дистрибуцију [[бинарни примерак|бинарни примерака]] [[Рачунарски програм|рачунарског програма]]) да бисте спречили кориснике рачунара да буду у могућности да уче и мењају софтвер. У 1980 закона о [[Ауторска права|ауторским правима]] је проширен и на компјутерске програме.
 
Термин слободни софтвер је старији од термина софтвер отвореног изворног кода. Софтвер и код су често били слободно размењивани међу хакерима али су почетком 1980-их власници почели да присвајају ауторска права над кодом што је за ефекат имало смањивање слободне размене. Појава покрета за слободни софтвер и термин слободни софтвер дело су Ричарда Сталмана, као одговор на смањивање ове размене.
Године 1983, [[Ричард Сталман]], дугогодишњи члан [[Хакер|хакерске]] заједнице, у [[МИТ-Лабораторија вештачке интелигенције|МИТ-вештачка интелигенција лабораторије]], најавио је [[ГНУ Пројект|ГНУ пројект]], рекавши да је он постао фрустриран са ефектима промена у култури компјутерске индустрије и њених корисника. Развој софтвера за [[ГНУ оперативни систем]] је почела у јануару 1984, а [[Задужбина за слободни софтвер]] (ЗСС-ФСФ) је основана у октобру 1985. Он је развио дефиницију слободног софтвера и концепт "[[копилефт]]", ''дизајниран да обезбеди слободу софтвера за све''.
 
Кратка историја Слободног софтвера:
===Именовање===
ЗСС препоручује да користите израз "слободни софтвер (free software)" пре него "[[Софтвер отвореног кода|софтвер отвореног кода (open source software)]]", јер, наводе у рад о слободном софтверу филозофије, други појам и повезаних маркетиншку кампању фокусира на техничка питања развоја софтвера, избегавајући питање корисничка слобода "Бесплатно" се често користи да се избегне двосмисленост речи "слободно" на енглеском језику, погледајте free наспрам libre.
 
* [[1960е]] и [[1970е]] - добављачи [[мејнфрејм]] (''mainframe'') рачунара су на софтвер гледали као на додатак који чини рачунаре кориснима. Стога су програмери и развијачи софтвера често слободно делили свој софтвер. То је нарочито било уобичајено у великим корисничким групама, као што је [[DECUS]], ([[Digital Equipment Corporation]]) Users Group (Група корисника Дигитал Еквипмент Корпорејшена).
== Дефиниција ==
{{Main|Дефиниција Слободног Софтвера|Debian Слободан Софтвер Увод|Дефиниција Отвореног Кода}}
 
* Касне 1970е - компаније су почеле да уобичавају да програмерима намећу ограничења путем уговора о лиценцирању софтвера.
Прва формална дефиниција слободног софтвера је објављена у ЗСС фебруар 1986 [15] Та дефиниција, коју је написао Ричард Сталман, је још увек одржавана данас, и наводи да је софтвер слободан софтвер ако људи који примају копију софтвера су следеће четири слободе (нумерација почиње са нула јер су многи рачунарски системи користе [[нула на бази нумерације]]).
* Слобода 0: Слобода покретања програма у било које сврхе.
* Слобода 1: Слободу проучавања начина рада програма и измене да уради оно што желите.
* Слобода 2: Слобода расподеле примерака програма, како бисте могли да помогнете суседу.
* Слобода 3: Слобода да се побољша програм и објављивао унапређења (и измењене верзије уопште) у јавности, како би цела заједница имала користи.
Слободе 1 и 3 захтевају изворни код да буде доступан зато што други корисници студирају и допуњују софтвер. Без [[Изворни код|изворног кода]] је веома непрактично.
 
* [[1983]] - [[Ричард Сталман]] је започео пројекат [[ГНУ]], а две године касније и [[Задужбина за слободни софтвер|Задужбину за слободни софтвер]] (ЗСС) [http://www.gnu.org/fsf/fsf.html]. Представио је дефиницију „слободног софтвера“ и „[[копилефт]]“, који је замишљен да осигура софтверску слободу за све [http://cisn.metu.edu.tr/2002-6/free.php].
Дакле, слободан софтвер значи да [[корисници рачунара]] имају слободу измене у било које сврхе, као и да контролишу софтвер који они користе. Да резимирамо енглеска реч free има двојака значења (Бесплатно и Слободно) али да би неко разумео реч Free software користи се и реч Free libre software, а libre значи слобода, Задужбина за слободни софтвер каже:. "Слободни софтвер је ствар слободе, а не цене Да бисте разумели концепт, требало би да размислите о "слободу говора", а не као у "бесплатно пиво".
 
* Данас - слободни софтвер је веома успешан међународни подухват, који ствара софтвер који користе појединци, велике организације, па чак и читаве државе. Слободни софтвер је масивна индустрија. Економске предности модела слободног софтвера, па чак у мањој мери и етички принципи на којима је заснован, су све више прихваћени, чак и у главнотоковским медијима. Такође, и неке друге, несофтверске, индустрије су почеле да прихватају вредности слободног софтвера: научници на пример, траже отворенији процес развоја, чак се и хардвер почиње развијати под [[копилефт]] лиценцама (на пример, пројекат [[OpenCores]]). Покрети [[Криејтив Комонс]] (''Creative Commons'') и [[Отворени садржај|Отвореног садржаја]] су такође под великим утицајем слободног софтвера.
У касним 1990-их, друге групе објављују своје дефиниције које описују готово идентичан скуп софтвера. Најзначајнији су [[Дебиан]] смернице слободног софтвера објављена у 1997, [18] и Дефиниција отвореног изворног кода, објављен у 1998.
 
== Лиценце за слободни софтвер ==
[[БСД]] оперативни систем, као што су [[ФрееБСД]], [[ОпенБСД]], [[НетБСД]] и, немају своје формалне дефиниције слободног софтвера. Корисници ових система уопште немогу наћи исти скуп слободног софтвера да би били прихватљиви, али понекад погледају копилефт. Они углавном заступају попустљиве софтверске лиценце, које омогућавају другима да користе софтвер који то желе, без законски приморане да пружи изворни код. Њихов став је да је овај попустљиви приступ је слободан. Керберос, Кс11, и Апацхе софтверских лиценци су суштински слични у намери и имплементацији.
 
По Сталману и [[Задужбина за слободни софтвер|ЗСС]], лиценца „слободног“ софтвера дозвољава:
== Примери слободног софтвера ==
* слободу да се програм покреће у било коју сврху (звана „нулта слобода“ - „''freedom 0''“)
[[File:JSMS screenshot.png|thumb|right|220px|[[Приказ]] за JSMS 4.0.6]]
* слободу да се програм проучава и мења („прва слобода“ - „''freedom 1''“)
{{Main|Листа слободног и отвореног кода софтвера пакета}}
* слободу да се програм умножава да би се помогло ближњем („друга слобода“ - „''freedom 2''“)
У [[Каталог слободног софтвера|Каталогу слободног софтвера]] одржава велику базу пакета слободног софтвера. Неки од најпознатијих примера укључују [[Линукс језгро]], [[БСД]] и ГНУ/Линукс оперативног система, [[ГНУ Компилатор]] и Ц библиотека; МиСКЛ релациона база података; Апаче Веб сервер, и Сендмаил Маил Транспорт Агент. Других утицајних примери су [[Емакс едитор текста]]; ГИМП-цртање и обраду слика; Либреоффице канцеларијски пакет, а ТЕКС и ЛаТеХ слагање слога система. Треба напоменути да нису сви се слажу да су све то слободни софтвер. Неки виде ОЈЛ софтвер као не слободни и други гледају слобода на скали са ОЈЛ што мање слободног него копија без (попустљиви), дозволе и, као што ништа није било "слободно" или "нслободно".
* слободу да се програм побољшава и да се те промене пуштају у јавност, тако да цела заједница има користи („трећа слобода“ - „''freedom 3''“)
 
Прва и трећа слобода захтевају приступ [[изворни код|изворном коду]], зато што је проучавање и измена софтвера без изворног кода изузетно тешка и веома неефикасна када се упореди са изменом објашњеног изворног кода.
== Лиценце за слободни софтвер ==
{{Main|Лиценце за Слободни Софтвер }}
Сву слободну лиценца мора дати корисницима све слободе је горе наведено на линку. Међутим, уколико лиценце апликација су доступне, комбиновањем програма, мешањем изворног кода или директно повезивање бинарних датотека је проблематично, због техникама дозволе. Програми су индиректно повезани заједно могу да избегну овај проблем.
 
Мрежно место Задужбине за слободни софтвер пружа и списак са многим лиценцама за слободни софтвер. [http://www.gnu.org/licenses/license-list.html] Тај списак мора бити непотпун, зато што лиценца не мора бити знана Задужбини да би пружала ове слободе.
Већина слободног софтвера спада у мали скуп лиценци. Најпопуларнији од тих лиценце су:
* [[ГНУ-ова општа јавна лиценца|ГНУ-ова Општа Јавна Лиценца]] - GNU General Public License
* [[ГНУ-ова Мања Општа Јавна Лиценца]] - GNU Lesser General Public License
* [[БСД-ове Лиценце]] - BSD License
* [[Мозила Јава Лиценца]] - Mozilla Public License
* [[МИТ Лиценца]] - MIT License
* [[Апач Лиценце]] - Apache License
 
„[[Власнички софтвер]]“ се дистрибуира под рестриктивнијим [[лиценца за софтвер|лиценцама за софтвер]]. Закони о [[ауторска права|ауторским правима]] и/или [[уговор]]има корисницима ограничавају измену, умножавање и редистрибуцију; софтвер који је објављен под лиценцом за слободни софтвер се одриче већине ових задржаних права.
Задужбина за Слободни Софтвера и Отворени Код Иницијатива је објавила спискове лиценци које су сазнали да поштују са сопственим дефиницијама слободног софтвера, односно отвореног кода:
 
Дефиниција слободног софтвера од стране ЗСС занемарује цену. [[Компакт диск|ЦД-ови]] који садрже слободан софтвер (као што су на пример [[Дистрибуција ГНУ-а са Линуксом|дистрибуције ГНУ-а са Линуксом]]) су често на продају. Међутим, пошто и купац ЦД-а и даље има софтверске слободе, то је слободан софтвер.
* [[Списак одобрених ЗСС софтверских лиценци]]
* [[Листа ОКИ одобрених софтверских лиценци]]
 
Варијанте слободног софтвера, како их дефинише ЗСС:
ЗСС листа није прописана: бесплатне лиценце може да постоји који ЗСС није чуо, или се сматра важним довољно да пишу о томе. Тако да је могуће да лиценца буде слободан а не у ЗСС листи. ОКИ списак листе само оне лиценце које су поднети, размотрила и прихватила. Све Отворен Код Лиценце мора да задовољи [[Дефиниција Отвореног Кода|Дефиниције Отвореног Кода]] како би био званично признат као софтвер отвореног кода. Слободни Софтвер, с друге стране је више неформалан класификација која се не ослања на званично признање. Ипак, софтвер лиценциран под лиценце који не испуњавају Бесплатна Дефиниција софтвера се не признаје за слободним софтвером.
* [[Копилефт]] (''copyleft'') лиценце, од којих је најистакнутија [[ГНУ-ова Општа јавна лиценца]]. Аутор задржава ауторска права и дозвољава даљу дистрибуцију и измену под условима који осигуравају да све измењене верзије остају слободне.
* Софтвер у [[Јавно власништво интелектуалне својине|јавном власништву]] - аутор се одриче ауторских права. Пошто софтвер у јавном власништву нема никакву заштиту ауторских права, може се слободно укључивати и било које дело, било оно власничко или слободно.
* [[BSD лиценца|Лиценце у BSD стилу]], зване тако зато што су примењене на већину софтвера који је дистрибуиран са [[BSD]] оперативним сустемима. Аутор задржава ауторска права утолико да одриче одговорност и захтева прописно приписивање заслуга у измењеним делима, али дозвољава даљу дистрибуцију у ''било којим'' делима, чак и власничким.
 
Власник ауторских права над софтвером који је покривен копилефт лиценцом такође може, уз то што оригиналну верзију дистрибуира као слободан софтвер, да производи и продаје и верзију под било којом другом лиценцом. Многе компаније слободног софтвера користе овај приступ; ово ''не'' ограничава било која права која су дата корисницима копилефт верзије.
Поред ове две организације, У [[Дебиан]] пројекту неки виде корисне савете о томе да ли су одређене лиценце у складу са [[Дебиан Смерница Слободног Софтвера|Дебиан Смернице Слободног Софтвера]]. Дебиан не објављује списак одобрених лиценца, тако да својим пресудама треба пратити провере који софтвер је лиценциран у њиховом софтверу архиве. То је сажето у Дебиан сајту.
 
Све лиценце слободног софтвера морају људима дати све слободе изложене горе. Међутим, осим ако су лиценце апликација подударне (компатибилне), комбиновање програма мешањем изворног кода или директим повезивањем бинарних датотека је проблематично, због техникалија око лиценци. Програми који су индиректно повезани могу да избегну овај проблем.
То је реткост да дозволу најављено у складу са одредбама ЗСС да не испуњава Дефиниција Отвореног Кода, мада је тачно (на пример, НАСА је Опен Соурце споразума је ОСИ-одобрене лиценце, али не без по ЗСС)
 
== Примери слободног софтвера ==
===Различите врсте лиценци===
Постоје различите категорије слободног софтвера:
 
Количина слободног софтвера је велика и стално се повећава.
* [[Софтвер у јавном власништву]] - ауторских права, рад није заштићен ауторским правима, или аутор је објавио софтвер на јавном домену (у земљама где је то могуће). У јавном домену софтвера недостаје заштита ауторских права, може се слободно укључити у било који посао, без обзира да ли је власнички или бесплатни софтвер.
* [[Попустљив лиценце]], који се називају још лиценце у БСД стилу, зато што су примењене на већину софтвера са БСД оперативним системима. Ове лиценце су такође познате као цопифрее јер немају ограничења о расподели аутор задржава ауторско право искључиво ако се одриче гаранције и захтевају правилно приписивање модификованог дела, и дозвољава ре-дистрибуцију и све промене, чак и оне затвореног кода...
* [[Копилефт лиценца|Копилефт лиценце]], са [[ГНУ-ова општа јавна лиценца|ГНУ-овом Општом Јавном Лиценцом]] је најистакнутија. Аутор задржава ауторска права и дозвољава ре-дистрибуцију под ограничењем да све такве убудуће ре-дистрибуције други корисници лиценцирају под истим лиценцама. Допуне и модификације које су други корисници морају бити лиценциран под исти "копилефт" лиценцама кад год се дистрибуирају уз део оригиналну лиценцу производа. Ово је такође познат као [[вирусне лиценце]]. Због ограничења о расподели нису сви сматрали ову врсту лиценце да буде тако слободна.
 
Значајни пројекти слободног софтвера:
==Безбедност и поузданост==
* Језгра оперативних система: [[GNU/Linux|Linux]], [[Berkeley Software Distribution|BSD]] и [[Darwin]]
Постоји дебата о безбедности слободног софтвера у односу на власнички софтвер, са великим проблемом биће сигурност кроз заборав. Популарна квантитативни тест у рачунарској безбедности је да се користи релативно бројање познатих не-надграђених безбедносних пропуста. Генерално, корисници ове методе саветује избегавање производа који немају исправке за познате безбедносних пропуста, бар док је поправка је на располагању.
* [[ГНУ-ова Колекција компајлера|GCC]] компајлери, [[GDB]] дебагер и [[Програмски језик Це|C]] библиотеке
* Сервери: [[BIND]] именски (''name'') сервер, [[Sendmail]] пренос поште, [[Апач HTTP Сервер|Апач веб сервер]] и [[Samba]] сервер датотека
* Системи за [[Релациона база података|релационе базе података]]: [[MySQL]] и [[PostgreSQL]].
* Програмски језици: [[Perl]], [[PHP]], [[Python]], [[Ruby]] и [[Tcl]].
* Везано за [[Графичко корисничко сучеље|GUI]] (Graphical user interface): [[X Window System]], десктоп окружења [[GNOME]] и [[KDE]].
* Свита канцеларијских програма [[OpenOffice.org]], [[Свита апликација Мозила]] (Mozilla Application Suite) и [[Мозила Фајерфокс]] мрежни прегледач и [[Гимп]] (GIMP) уређивач графика
* Системи за прелом и припрему докумената за штампу [[ТеК]] и [[ЛаТеК]]
 
За шири списак погледајте [http://www.gnu.org/directory Директоријум слободног софтвера (''Free Software Directory'')].
Заговорници Слободног софтвера кажу да је овај метод је пристрасан од бројања више рањивости за слободан софтвер, јер је њен изворни код је доступан и заједница може слободно мењати ако постоје неки проблеми на софтверу, [25] (Ово се зове "Безбедност кроз јавно објављивање" од стране неких ) и власнички софтвер може да има неоткривених пропуста откривени од стране злонамерних корисника. Корисници могу анализирати и пратити изворни код, много више људи без комерцијалног ограничења могу прегледати код и пронађу грешке и рупе у софтверу. Према Ричарду Сталману, корисник приступа изворном коду омогућава примену слободног софтвера са [[шпијунски софтвер|шпијунском]] функционалности далеко теже него код власничког софтвера. Као пример, он је именован два аспекта оперативног система [[Windows XP]] који откривају информације [[Microsoft]], који су откривени, упркос око 50 милиона или више линија кода оперативног система Windows који није био доступан за индивидуалне кориснике за личне ревизије.
 
Много слободног софтвера подржава и неслободне [[Мајкрософт Виндоус]] и неслободне [[јуникс]] платформе, а и неслободни софтвер може да подржава слободне платформе, мада чистунци (пуристи) највише воле само слободан софтвер на слободним платформама као што је [[ГНУ са Линуксом]].
Неке студије су квантитативне урађене на ту тему. [27] [28]
 
Пакети слободног софтвера сачињавају [[софтверски екосистем]] у којем софтвер обезбеђује услуге, што за последицу има узајамну добит: на пример, Апач веб сервер да поступа по HTTP протоколу, користећи [[mod_python]] за обезбеђивање динамичког садржаја.
== Продаја слободног софтвера ==
Продаја софтвера под БСД лиценцом је дозвољена и комерцијална употреба пројекта јесте део намере лиценце [29] [30].
 
== Друштвени значај ==
Задужбина за слободни софтвер подстиче продају слободног софтвера. Цитат "расподела слободног софтвера је шанса да се прикупе средства за развој, Немојте је пропустити.". [31] На пример ГНУ-овом ОЈЛ која је слободна софтверска лиценца Фондације каже да "[корисник] може да наплати сваку цену или не наплаћивати за сваку копију коју сте направили, а ви можете понудити помоћ или гаранцију уз новчану надокнаду."[32].
 
===Позитивни друштвени исходи===
То је Честа заблуда, међутим, да потрошачима не треба или није дозвољено да расподеле софтвера под ОЈЛ за профит, [цитат потребан], а неки супротстављених странака појмове такво стање. На пример, извршни директор Microsoft [[Стив Болмер]] је изјавио у 2001, који "отворени изворни код није доступан привредним друштвима, начин лиценце је написана, ако користите било који отвореног кода софтвера, морате да остатак свог софтвера отвореног кода препишете" -то уопште није тачно. Када вршите дистрибуцију софтвера под ОЈЛ, морате обезбедити изворни код, тако морате дозволити другима да га дистрибуирају. То се чини теже [према коме?] Имају бизнис заснован на продаји софтвера. Ипак, постоје велике компаније, на пример [[Ред Хат]] и [[ИБМ]]-а, који успевају у томе.
 
* Слободни софтвер је у принципу доступан за малу или никакву цену. Када се слободни софтвер распростире, његова [[корисност]] је константна или се чак и повећава због [[ефекат мреже|ефеката мреже]]. Стога је слободни софтвер пре [[јавно добро|јавно]] него [[приватно добро]].
* Последица његове слободе је и трајно нижа цена у поређењу са [[власнички софтвер|власничким софтвером]], што повећава приступ софтверу и економским и друштвеним добитима од софтвера. Због овога је слободни софтвер све популарнији у земљама [[трећи свет|трећег света]].
* Даље, отвореност слободног софтвера олакшава [[интернационализација|интернационализацију]], што ствара економску и друштвену добит за кориснике у више земаља.
 
===Негативни друштвени исходи===
 
Могући губитак економских подстицаја за производњу софтвера који је био заштићен ауторским правима или патентима. Копије слободног софтвера се могу продавати, мада је често подстицај за куповину слободног софтвера мањи будући да се обично може набавити бесплатно.
 
==Политичко одређење==
 
Рачунарски софтвер је нежив и самим тим није политичан. Међутим, његови утицаји на друштво, као и говор, јесу политички.
 
===Слободни софтвер као комунистички покрет===
 
[[Дарл Мекбрајд]], извршни директор [[SCO]]-а (као и неки други) су у неким приликама окарактерисали слободни софтвер као [[комунизам|комунистички]] [http://www.economist.com/business/displayStory.cfm?story_id=2020889]. Та оптужба се ослања на утицајно наслеђе [[анти-комунизам|анти-комунизма]] не би ли се постигла ефекат на тржишту или у правним стварима [http://news.com.com/2010-7344-5083904.html]. Комунизам се супротставља отвореном тржишту и одбацује приватно власништво. Слободни софтвер корисницима пружа исте слободе које има и власник ауторских права, док власници [[власнички софтвер|власничког софтвера]] ограничавају слободе у циљу стварања профита. Заједница слободног софтвера такође критикује и софтверске патенте и друге заштите у технологији које ограничавају слободе. Модели заједничког власништва у слободном софтверу се не слажу са капиталистичким власништвом и производњом. Међутим, лиценце слободног софтвера дају слободу да се наплати прерасподела (дистрибуција) софтвера. Даље, један или више власника ауторских могу, ако се укаже потреба, да се ослоне на закон о ауторским правима за спровођење лиценце својих пакета слободних софтвера.
 
===Слободни софтвер као либертариански покрет===
 
[[Либертарианизам|Либертариански]] идеал се може описати као заступање социјалних слобода (укључујући слободу говора, слободу штампе и приватности) као и економске слободе (укључујући и власничка права и појединачну контролу над власништво) те [[капитализам]] и [[слободно тржиште]]. Постоје неке индиције да је слободан софтвер подударан са либертарианским идеалима [http://libertariannation.org/a/f31l1.html].
 
Услови лиценцирања слободног софтвера гарантују да свако ко дође у посед софтвера има изворни код и да га има право да га модификује, умножава и дистрибуира. Последица је да свако ко поседује потребно знање може да врши модификације и даје подршку за производ. Модификације су директно омогућене приступом изворном коду а друге услуге могу да пруже они који су прегледали производ и упознали се сњим као корисници и они који га одржавају. Резултат је тржиште отворено за конкуренцију широког спектра учесника. Доња граница за улазак на тржиште је ниска или не постоји, будући да су све потребне дозволе дате лиценцом. Стварање овог такмичења за услуге је привлачно либертарианском идеалу слободног тржишта и олакшава стварање бизниса.
 
Право да модификују свој софтвер корисницима такође омогућује потпуну контролу над рачунским уређајем који поседују. Мада су корисници у принципу слободни да одаберу софтвер који ће покретати, могућност да сами модификују софтверски производ значи да се добра могу ефикасније екплоатисати. Ово повећава корист постојећег власништва и ствара ситуацију потпуне контроле појединих квалитета, као што су рачунарска сигурност, електронска приватност и лични избор.
 
== Контроверзе слободног софтвера ==
 
Контроверза у покрету слободног софтвера око [[BitKeeper]]-а илуструје битне теме и гледишта покрета.
 
[[Лери Меквој]] (Larry McVoy) је позвао познате пројекте слободног софтвера да користе [[BitKeeper]] да би тако привукао муштерије који би плаћале. 2002. године донета је контроверзна одлука да се BitKeeper, производ који је власнички софтвер, користи у развоју Линукс језгра, пројекта слободног софтвера. Доле наведени одломци илуструју зашто се то показало као велики узрок контроверзи.
 
:"Меквој је развијачима слободног софтвера програм дао бесплатно. То није значило да је то за њих био слободан софтвер: били су привилеговани да се не растану од свог новца, али су и даље морали да се одрекну своје слободе. Одрекли су се темељне слободе која дефинише слободни софтвер: слободе да се програм покреће како се жели, у ма коју сврху, слободе да се проучава и мења изворни код по жељи, слободе да се праве и прерасподељују копије и слободе да се објављују модификоване верзије.
 
:Покрет за слободни софтвер је 15 година причао „Мислите о слободи говора, не бесплатном пиву“. Меквој је рекао супротно; позвао је развијаче да се усресреде на монетарну цену, уместо на слободу. Активиста за слободни софтвер би такав предлог отписао, али они у заједници који техничку предност цене више од слободе и заједнице су били подложни томе. '''...'''
 
:Слободно језгро, чак ни читав слободан оперативни систем, нису довољни да свој рачунар користите у слободи; такође нам треба слободан софтвер и за све остало. Слободни апликативни и управљачки програми, слободан BIOS: пред некима од ових пројеката налазе се велике препреке -- потреба да се уради обрнути инжењеринг (''reverse engineer'') над форматима и протоколима или да се притисну компаније да их документују, или да се заобиђу или да се суочи са патентним претњама, или да се такмичи са ефектом мреже. За успех ће бити потребни чврстина и одлучност. Сигурно је да је боље језгро пожељно, али не на рачун слабљења подстицаја за ослобађање остатка софтверског света.“[http://software.newsforge.com/article.pl?sid=05/04/25/130207]
Меквој је повукао дозволу за бесплатну употребу пројектима слободног софтвера. Многи из покрета за слободни софтвер целу ствар виде као утврђивање [[Ричард Сталман|Сталмановог]] принципијелног става на уштрб оног [[Линус Торвалдс|Линуса Торвалдса]], који више води рачуна о корисности.
 
== Такође погледајте ==
 
== Види још ==
* [[Задужбина за слободни софтвер]]
* [[Лиценца за слободни софтвер]]
Линија 102 ⟶ 122:
* [[Култура отвореног изворног кода]]
* [[Отворени изворни код против слободног софтвера]]
 
==Литература==
{{reflist|2}}
 
==Спољашње везе==