Radojka Živković — разлика између измена

'''Radojka Živković''' ([[Globoder]], [[1923]]. - [[Beograd]], [[2002]].) je poznata srpska harmonikašica, [[kompozitor]] mnogobrojnih kola i solista [[Radio Beograd|Radio Beograda]].

Početkom avgusta [[1935]]. godine u [[Kragujevac|Kragujevcu]] se održavalo prvo jugoslovensko takmičenje harmonikaša. Prepuna dvorana je s velikim interesovanjem, pažnjom i blagonakolnošću pratila i aplauzom hrabrila takmičare iz cele zemlje. Jednog trenutka je zavladala tišina. Na pozornici se obrela devojčica u narodnoj nošnji i počela svojim malim prstima vešto da prebira po velikoj harmonici. Prolazili su minuti i, odjednom, dvoranom se prolomio pljesak, najveći te večeri. Dvanaestogodišnja devojčica zvala se Radojka Tomić. Te večeri je osvojila sve simpatije publike i za interpretaciju, Prvu nagradu stručnog žirija. Do početka [[drugi svetski rat|Drugog svetskog rata]] imala je brojne nastupe širom Srbije na kojima je dočekivana sa ushićenjem i dugim aplauzima.

Od [[1941]]. Radojki se pridružio njen budući suprug Milutin Tine Živković. Tine je bio Radojkina desna ruka u životu, verni pratilac sa harmonikom. On nije bio samo druga harmonika u duetu i ansamblu "Živković" već mnogo više. Organizovao je i osmišljavao snimanja, koncerte, turneje i aktivno učestvovao u estradnom životu Beograda - senka i lik u ogledalu svoje supruge. Kuća u Lamartinovoj ulici broj 20 bila je poznato stecište pevača i svirača. To je bila neka vrsta "narodne akademije", u kojoj su mnogi harmonikaši i pevači dobili prve lekcije iz narodne i estradne muzike. Iz ove kuće su potekle i neke ideje o organizovanju i osnivanju muzičkih festivala, kao što su "Ilidža" i "Beogradski sabor".

Aktivna do svoje starosti, poslednji snimak za Radio Beograd realizovala je [[1997]].godine u studiju 6. Umrla je 14. avgusta [[2002]].godine u Beogradu u osamdesetoj godini života. Sahranjena je u subotu, 17. avgusta 2002. godine u 12.30 na [[Ново гробље (Београд)|Novom groblju]].