Отворите главни мени

Промене

м
нема резимеа измене
== Историја ==
 
Дом комуна је био установљен [[1867]], када је [[Парламент Уједињеног Краљевства]] донио [[Уставни акт из 1867]], ујединивши Провинције Канаде (које су биле разједињене на [[Квебек]] и [[Онтарио]]), [[Нова Шкотска|Нову Шкотску]] и [[Њу Брансвик]], и на тај начин формиравши јединствени федерални [[Доминион Канада|Доминион Канаду]]. Нови [[Парламент Канаде]] се састојао од [[Сенат Канаде|Сената]] и Дома комуна, који је био формиран према моделу британског [[Дом комуна|Дома комуна]]. Трећи формални чинилац у [[Парламент Канаде|Парламенту Канаде]] је био [[Монархија у Канади|монарх]], кога је у земљи заступао [[генерални гувернер Канаде]]. Парламент Канаде је био формиран према вестминстерском систему, односно према моделу [[Парламент Уједињеног Краљевства|Парламента Уједињеног Краљевства]]. За разлику од [[Парламент Уједињеног Краљевства|Парламента Уједињеног Краљевства]], надлежности [[Парламент Канаде|Парламента Канаде]] су биле искључиво везане за федерални ниво, док су све остале законе доносили провинцијски парламенти.
 
[[Парламент Канаде]] је остао потчињен [[Парламент Уједињеног Краљевства|Парламенту Уједињеног Краљевства]], врховном законодавном ауторитету цијелог [[Британско царство|Британског царства]]. Постао је независан у одлучивању тек након [[Вестминстерски статут из 1931.|Вестиминстерског статута из 1931]], након чијег доношења се акти [[Парламент Уједињеног Краљевства|Парламента Уједињеног Краљевства]] више нису примјењивали на [[Канада|Канаду]], осим пар изузетака. Ови изузеци су отклоњени [[Канадски акт из 1982.|Канадским актом из 1982]].
 
== Састав ==
 
[[Слика:Commons-chamber.jpg|мини|250п|Сала Дома комуна]]
 
== Квалификације ==
 
Према Уставном акту из 1867, [[Парламент Канаде]] је овлашћен да одреди квалификације које морају посједовати чланови Дома комуна. Садашње квалификације су одређене Канадским изборним законом, који је донесен [[2000]]. године. Према закону, појединац мора имати [[право гласа]] да би се кандидовао за посланика, и то до онога дана када је поднио кандидатуру. Малољетници и они који нису држављани [[Канада|Канаде]] не могу бити кандидати. Канадски изборни закон такође забрањује затвореницима да се кандидују на изборима, али им допушта право гласа. Надаље, појединци који су осуђени за изборни криминал имају, након пресуде, забрану у трајању до пет година да се кандидују за посланика.
 
Закон такође забрањује неким функционерима да се кандидују за Дом комуна. Под овим функционерима се подразумијевају чланови провинцијских и територијских законодавних тијела (иако ово није увијек био случај), шерифи, краљевски тужиоци, већина судија и изборни функционери. Главни изборни функционер и замјеник главног изборног функционера (налазе се на челу Изборне комисије) имају забрану не само да се кандидују, већ и да гласају. Према [[Уставни акт из 1867.|Уставном акту из 1867]], чланови [[Сенат Канаде|Сената]] такође не могу постати чланови Дома комуна, и народни посланици морају поднијети оставке уколико су именовани у [[Сенат Канаде|Сенат]].