Принцметалова ангина — разлика између измена
Садржај обрисан Садржај додат
→Патофизиологија: епидемиологија+реф |
|||
Ред 25:
Након др Принцметала, др Масери је [[1978]] детаљно описао клиничке, [[EKG|електрокардиографске]] и и [[Ангиографија|ангиографске]] карактеристике ''Принцметаловог синдрома'' код 138 пацијената са овом варијантном ангине и закључио да ову болест карактерише [[синдром]], знатно сложенијих поремећаја него што је то првобитно закључио др Принцметал <ref>Maseri A, Severi S, Nes MD, et al. ''"Variant" angina: one aspect of a continuous spectrum of vasospastic myocardial ischemia. Pathogenetic mechanisms, estimated incidence and clinical and coronary arteriographic findings in 138 patients.'' Am J Cardiol. Dec 1978;42(6):1019-35. [Medline].</ref>.
== Епидемиологија ==
=== Фреквенција ===
Фреквенција Принцметалова ангина варира у различитим клиничким студијама у зависности од географског положаја становништва које је проучавано, као и од критеријума који су примењени за тестирање и дефинисаних услова истраживања <ref>Adlam D, Azeem T, Ali T, Gershlick A. ''Is there a role for provocation testing to diagnose coronary artery spasm?.'' Int J Cardiol. Jun 22 2005;102(1):1-7</ref>.
У Сједињеним Америчким Државама, фреквенција је међу најнижим у свету. Код око 4% пацијената након коронарне ангиографије постоје докази о фокалним спазмима, (који су дефинисани као 75% смањење лумена коронарне артерије након примене [[ергоновин]]а <ref>Harding MB, Leithe ME, Mark DB, Nelson CL, Harrison JK, Hermiller JB, et al. ''Ergonovine maleate testing during cardiac catheterization: a 10-year perspective in 3,447 patients without significant coronary artery disease or Prinzmetal's variant angina.'' J Am Coll Cardiol. Jul 1992;20(1):107-11.</ref>. [13]
У Француској, је око 12% пацијената имало позитиван налаз након извођења на ергоновину заснованог истраживања <ref>Bertrand ME, LaBlanche JM, Tilmant PY, Thieuleux FA, Delforge MR, Carre AG, et al. ''Frequency of provoked coronary arterial spasm in 1089 consecutive patients undergoing coronary arteriography. Circulation. Jun 1982;65(7):1299-306.''</ref>, док у јапанским студијама и објављеним публикацијама о спазму коронарних артерија, наводе позитиван налаз код око 30% пацијената<ref>Sueda S, Kohno H, Fukuda H, Ochi N, Kawada H, Hayashi Y, et al. ''Frequency of provoked coronary spasms in patients undergoing coronary arteriography using a spasm provocation test via intracoronary administration of ergonovine.'' Angiology. Jul-Aug 2004;55(4):403-11</ref>.<br />''Занимљиво је, да је учесталост вазоспазма коронарних артерија у [[Јапан]]у у порасту, бар на основу провокационог спазма применом [[ацетилхолин]]а <ref>Sueda S, Kohno H, Oshita A, Fukuda H, Kondou T, Yano K, et al. ''Coronary abnormal response has increased in Japanese patients: Analysis of 17 years' spasm provocation tests in 2093 cases.'' J Cardiol. May 2010;55(3):354-361</ref>.
''
=== Морталитет / Морбидитет ===
Прогноза код болесника са Принцметаловом ангином зависи од степена атеросклеротских промена у коронарној болести <ref>Mishra PK.'' Variations in presentation and various options in management of variant angina.'' Eur J Cardiothorac Surg. May 2006;29(5):748-59. </ref>. Код пацијената без или чак са једним атеросклерозом измењеним крвним судом, је бенигна са стопом преживљавања до 99% за 1 годину дана и 94% на 5 година. С друге стране, преживљавање пацијената са мултиплим атеросклеротским променама коронарних артерија пада на 87% за 1 годину и 77% на 5 година. Стопа преживљавања је такође ниже код пацијената са вишеструким спазмима <ref>Onaka H, Hirota Y, Shimada S, Suzuki S, Kono T, Suzuki J, et al. ''Prognostic significance of the pattern of multivessel spasm in patients with variant angina.'' Jpn Circ J. Jul 1999;63(7):509-13.</ref>
=== Раса, пол, старост ===
Јапански пацијенти имају много већу шансу за развој Принцметалова ангина од кавкаских пацијената. Када је процену извршио исти тим, јапански пацијенти су имали три пута већу учесталост грчева у односу на своје колеге са кавказа иако су обе групе пацијената имале сличне просечне промене са коронарним спазмима <ref>Pristipino C, Beltrame JF, Finocchiaro ML, Hattori R, Fujita M, Mongiardo R, et al. ''Major racial differences in coronary constrictor response between japanese and caucasians with recent myocardial infarction.'' Circulation. Mar 14 2000;101(10):1102-8. </ref>.
Ваерује се према неким истраживањима да жене чешће оболелевају од Принцметалове ангине <ref>Mayer S, Hillis LD. Prinzmetal''s variant angina. Clin Cardiol. Apr 1998;21(4):243-6.</ref> <ref>Selzer A, Langston M, Ruggeroli C, Cohn K. ''Clinical syndrome of variant angina with normal coronary arteriogram.'' N Engl J Med. Dec 9 1976;295(24):1343-7.</ref>, иако неке друге прогностичке студије наводе за је она учесталија код мушког пола. Међу женама, овај облик ангине релативно може бити чешћи код кавкаских пацијенаткиња (22%) него у јапанских пацијенткиња (11%).
У односу на старост пацијената појаве симптома је променљива у односу на узраст, али, у просеку, болест код пацијента почиње у 50. години <ref> Bory M, Pierron F, Panagides D, Bonnet JL, Yvorra S, Desfossez L. ''Coronary artery spasm in patients with normal or near normal coronary arteries.'' Long-term follow-up of 277 patients. Eur Heart J. Jul 1996;17(7):1015-21.</ref>.
==Патофизиологија==
Линија 33 ⟶ 51:
[[ЕКГ]] промене код овог типа ангине јављају се само у току напада болова и карактеришу се пролазном елевацијом (подизањем) S-Т сегмента, што указује на [[исхемија|исхемијом]] изазвану лезију срчаног мишића.
==Етиологија==
Тачан узрок коронарнеих спазама (грчева) није познат. Они могу бити последица нарушене функције танке слузокоже крвних судова која се зове [[ендотел]]. Обично нормална артерија производи хемијске супстанце(азот оксид) који шири крвни суд и омогућава да кроз његоовом лумен крв протиче са лакоћом. Ако је унутрашњи омотач [[артерија]] оштећен она не функционише нормално. Зато се [[крвни судови]] могу лакше сузити, што може довести до [[срце|срчаних]] [[спазам |спазама]] и ангинозних болова. Овај механизам откривен је у току истраживања код [[жена]]. Нивои проширења [[артерија]] хемијским материјама су већи када је ниво [[естроген]]а у одређеним фазама [[менструација|менструалног циклуса]] висок. Студије су показале да током овог периода, када су нивои естрогена у крви високи, жене имају мање и ређе нападе болова у грудима. <ref>Kawano H, Motoyama T, Hirai N, Kugiyama K, Ogawa H, Yasue H. ''Estradiol supplementation suppresses hyperventilation-induced attacks in postmenopausal women with variant angina''. J Am Coll Cardiol. Mar 1 2001;37(3):735-740.</ref> <ref>Kawano H, Motoyama T, Ohgushi M, Kugiyama K, Ogawa H, Yasue H. ''Menstrual Cyclic Variation of Myocardial Ischemia in Premenopausal Women with Variant Angina.'' Ann Intern Med. 2001;135(11):977-981.</ref>
| |||