Гиљотина — разлика између измена
Садржај обрисан Садржај додат
Нема описа измене |
Нема описа измене |
||
Ред 1:
{{сређивање|||||Историја}}
[[Слика:The Maiden dsc05364.jpg| right|мини|Шкотска Девица]]
'''Гиљотина''' је механичка справа која је служила за извршење [[смртна казна|смртне казне]] одсецањем главе. Названа је по лекару [[Жозеф Гиљотен|Жозефу
Слична справа је употребљавана у [[Шкотска|Шкотској]] од [[1564]]. до [[1708]]. године под називом „Шкотска девица“ ({{јез-енг|Scottish Maiden}}), а у књизи [[Александар Дима|Александра Диме]] „[[Гроф Монте Кристо]]“ слична справа се описује као [[Италија|италијанско]] оружје смрти – „мандаја“.
Гиљотина је карактеристична по великом, тешком и оштром сечиву које са велике висине оштрицом пада на потиљак жртве и одсеца јој главу. Идеју о употреби, ради [[Хуманост|хуманијег]] начина извршења смртне казне, предложио је [[1792]]. године Жозеф
[[Слика:DrGuillotin.jpg|мини|лево|Портрет др Гиљотена]]
На самом почетку оштрица гиљотине је била полукружног облика – слично као код секире за извршење смртне казне, али већ после првих испробавања она је замењена сечивом под углом од 45 степени. Овакво угаоно сечиво се показало много ефикаснијим. Експерименти и испробавања су вршена око три недеље. У почетку су вршени на животињама, а касније су у ту сврху послужила тела мртваца крупније грађе, чије је постхумно обезглављивање протекло без неких већих проблема. После дефинисања угла сечива и брзине падања сечива гиљотина је била спремна за употребу. Прво јавно погубљење гиљотином извршено је 20. априла [[1792]]. године, а жртва је била непријатељ револуције
Током 19. и 20. века у затворима у колонијама за осуђенике у [[Француска Гвајана|Француској Гвајани]] и на [[Ђавоље острво|Ђавољем острву]], гиљотина је, слободно се може рећи, била заштитни знак и симбол окрутности. Десетог септембра [[1977]]. године погубљен је последњи осуђеник на смрт гиљотином - Hamid Djandoubi, да би укидањем смртне казне у Француској [[1981]]. године, гиљотина била избачена из употребе.
|