Гиљотина — разлика између измена

10 бајтова уклоњено ,  пре 9 година
нема резимеа измене
{{сређивање|||||Историја}}
[[Слика:The Maiden dsc05364.jpg| right|мини|Шкотска Девица]]
'''Гиљотина''' је механичка справа која је служила за извршење [[смртна казна|смртне казне]] одсецањем главе. Названа је по лекару [[Жозеф Гиљотен|Жозефу ИгњасуИњасу Гиљотену]] ({{јез-фр|Joseph Ignace Guillotin}}) који је предложио њену употребу. Ова механичка справа је била замена за секиру којом се вековима пре тога у Француској вршила смртна казна над осуђеницима.
 
Слична справа је употребљавана у [[Шкотска|Шкотској]] од [[1564]]. до [[1708]]. године под називом „Шкотска девица“ ({{јез-енг|Scottish Maiden}}), а у књизи [[Александар Дима|Александра Диме]] „[[Гроф Монте Кристо]]“ слична справа се описује као [[Италија|италијанско]] оружје смрти – „мандаја“.
 
Гиљотина је карактеристична по великом, тешком и оштром сечиву које са велике висине оштрицом пада на потиљак жртве и одсеца јој главу. Идеју о употреби, ради [[Хуманост|хуманијег]] начина извршења смртне казне, предложио је [[1792]]. године Жозеф ИгњацИњас Гиљотен, француски лекар, који је, као посланик у Француској народној скупштини, предложио гиљотину као средство хуманијег извршења смртне казне. Поред овог предлога о гиљотини, Жозеф Гиљотен је поднео и предлог о забрани јавног извршења казне. Предлог је прошао, али само онај о гиљотини, тако да су [[1792]]. године Шарл-ХенриAнри Сансон — главни француски извршилац, крвник — и немачки мајстор Тобијас Шмит, направили први [[прототип]] гиљотине. Мада се често мисли да је Жозеф Гиљотен човек који је направио гиљотину, он је само издејствовао да закон о гиљотини буде прихваћен у скупштини, а није учествовао у њеној изради и осмишљавању.
 
[[Слика:DrGuillotin.jpg|мини|лево|Портрет др Гиљотена]]
На самом почетку оштрица гиљотине је била полукружног облика – слично као код секире за извршење смртне казне, али већ после првих испробавања она је замењена сечивом под углом од 45 степени. Овакво угаоно сечиво се показало много ефикаснијим. Експерименти и испробавања су вршена око три недеље. У почетку су вршени на животињама, а касније су у ту сврху послужила тела мртваца крупније грађе, чије је постхумно обезглављивање протекло без неких већих проблема. После дефинисања угла сечива и брзине падања сечива гиљотина је била спремна за употребу. Прво јавно погубљење гиљотином извршено је 20. априла [[1792]]. године, а жртва је била непријатељ револуције NicolasuNicolas-JacquesuJacques PelletieruPelletier. Он је био први од неколико хиљада оних који су свој живот скончали под сечивом гиљотине. Када је [[француска револуција]] била на свом врхунцу, за само четири месеца под гиљотином је убијено преко 4.000 људи. Најславнији међу њима је био [[Луј XVI]] који је [[1793]]. године био смакнут као грађанин Луј Капет.
 
Током 19. и 20. века у затворима у колонијама за осуђенике у [[Француска Гвајана|Француској Гвајани]] и на [[Ђавоље острво|Ђавољем острву]], гиљотина је, слободно се може рећи, била заштитни знак и симбол окрутности. Десетог септембра [[1977]]. године погубљен је последњи осуђеник на смрт гиљотином - Hamid Djandoubi, да би укидањем смртне казне у Француској [[1981]]. године, гиљотина била избачена из употребе.
Анониман корисник