Википедија

Битка код Платеје — разлика између измена

Интерактиван преглед историје
← Старија изменаНовија измена →
Садржај обрисан Садржај додат
ВизуелноВикитекст
м r2.7.1) (Робот додаје: oc:Batalha de Platea
мНема описа измене
Ред 17:
|губици2=
|}}
'''Битка код Платеје''', ([[август]]а [[479. п. н. е.]] била) је била битка савеза грчких [[полис]]а и [[Персија|Персије]]. То је била битка за сам опстанак грчких полиса, па су прикупили довољно велику војску и победили. После биткеБитке код Платеје, персијска армија се повлачи у Малу АазијуАзију и тиме се завршавају [[Грчкогрчко-персијски ратови]]. Никад више [[Персија]] није покушала инвазију [[Грчка|Грчке]].▼
 
▲'''Битка код Платеје''', [[август]]а [[479. п. н. е.]] била је битка савеза грчких [[полис]]а и [[Персија|Персије]]. То је била битка за сам опстанак грчких полиса, па су прикупили довољно велику војску и победили. После битке код Платеје персијска армија се повлачи у Малу Аазију и тиме се завршавају [[Грчко-персијски ратови]]. Никад више [[Персија]] није покушала инвазију [[Грчка|Грчке]].
 
==Позадина==
После [[биткаБитка код Саламине|биткеБитке код Саламине]], [[Ксеркс I]] се враћа у Персију, а у Грчкој оставља [[Мардоније|Мардонија]] на челу окупационих персијских трупа. Мардоније је нудио [[Атина|Атињанима]] самосталну аутономну владу и персијску помоћ у обнови града. Атињани су такав споразум одбијали и тражили су помоћ [[Спарта|Спарте]] у наставку ратовања. Међутим [[Спарта]]нци су били више заинтересовани за одбрану [[Пелопонез]]а.
Мардоније је нудио [[Атина|Атињанима]] самосталну аутономну владу и персијску помоћ у обнови града. Атињани су такав споразум одбијали и тражили су помоћ [[Спарта|Спарте]] у наставку ратовања. Међутим [[Спарта]]нци су били више заинтересирани за обрану [[Пелопонез]]а.
 
Због Атинскогатинског одбијања, Мардоније још једном окупира [[Атина|Атину]], али Атињани још једном одбијају такав мировни споразум. [[Спарта]]нци су најпре оклевали, али онда шаљу 40.000 људи под командом Паузијана. Спартанци су знали значај битке, која се очекује. Очекује се битка за сам опстанак грчких полиса. Кад је Мардоније схватио о каквој сили се ради, освојио је Атину по трећи пут и онда се повукао према [[Теба|Теби]] да би ту дочекао Грке.
Кад је Мардоније схватио о каквој сили се ради освојио је Атину по трећи пут и онда се повукао према [[Теба|Теби]] да би ту дочекао Грке.
 
==Битка==
Мардоније се утврдио крај реке Асоп у [[Беотија|Беотији]]. Надао се да се [[Грци]] неће моћи ујединити против његових трупа. Али Атињани скупљају 8.000 људи, а [[Спарта]] 40.000 (5.000 пуноправних грађана и 35.000 осталих). Уједињене грчке снаге заузимају планински прелаз, као добру позицију за одбрану. Мардоније шаље коњицу да заузме прелаз, али Атињани и [[Мегара]]ни успешно одбијају напад. Команданта персијске коњице убијају, а коњица се повлачи.
Али Атињани скупљају 8.000 људи, а [[Спарта]] 40.000 (5.000 пуноправних грађана и 35.000 осталих). Уједињене грчке снаге заузимају планински прелаз, као добру позицију за обрану.
Мардоније шаље коњицу да заузме прелаз, али Атињани и [[Мегара]]ни успешно одбијају напад. Комаданта персијске коњице убијају, а коњица се повлачи.
 
Грци су се покренули од тог планинског прелаза према Платеји, где је био смештен Мардоније са Персијанцима. Атињани су формирали лево крило, а Спартанци десно крило. До тог времена грчка армија је већ ојачана војницима из осталих полиса, тако да је скупљено 110.000 војника. Мардоније је према [[Херодот]]у имао 250.000, а модерни историчари сматрају да је реални број био око 80.000.
Атињани су формирали лево крило, а Спартанци десно крило.
До тог времена грчка армија је већ ојачана војницима из осталих полиса, тако да је скупљено 110.000 војника.
Мардоније је према [[Херодот]]у имао 250.000, а модерни историчари сматрају да је реални број био око 80.000.
 
Обе армије су логоровале 10 дана једна поред друге, са малим чаркама са сваке стране. Кад је [[Мардоније]] одлучио да нападне, Атињани и Спартанци мењају позиције, тако да се Атињани боре против главне Персијскеперсијске војске, а [[Спарта]]нци против грчких делова Персијске војске. Персијанци су скренули ток вода, тако да су Грци били присиљени да нађу ново место логоровања.
 
Кад је открио да су Грци променили позиције, [[Мардоније]] је кренуо за њима. Персијска коњица и стрелци су први налетели на [[Спарта]]нце. Пешадија је дошла после. Коњица и стрелци нису много учинили, па су пропустили пешадију у обрачун. Иако многобројнији на том делу бојишта, Персијанци нису могли да пробију грчку [[хоплити|хоплитску]] линију са дугим копљима. [[Персија]]нци су углавном имали кратка копља и мачеве, па су грчке линије са дугим копљима биле у предности.
 
[[Персија]]нци су просто уништени. Спартанци су убили Мардонија. [[Артабаз]] је преузео персијску команду и одмах наредио повлачење, што је омогућило Грцима да освоје главно седиште команде.
Према [[Херодот]]у убијено је 43.000 од 250.000 Персијанаца, док су Грци изгубили само 159 војника. Пошто су историјски извори тог времена нетачни и пристрасни, прави број се не знамозна.
 
==Последице==
[[Битка код Микале]] се десила исти дан и у тој бици грчка флота уништава персијску флоту у [[Егејско море|Егејском мору]] близи обале Јонског подручја. С друге стране после Битке код Платеје, персијска копнена армија се повлачи у Малу Азију под командом [[Артабаз]]а. Тиме су [[грчко-персијски ратови]] завршени. То је била задња персијска инвазија Грчке с циљем потпуног освајања. Ипак, Персијанци се и даље мешају у односе грчких полиса, све док [[Александар Македонски]] не осваја Персију.
 
С друге стране после битке код Платеје персијска копнена армија се повлачи у Малу Азију под командом [[Артабаз]]а. Тиме су [[Грчко-персијски ратови]] завршени. То је била задња Персијска инвазија Грчке с циљем потпуног освајања. Ипак Персијанци се и даље мешају у односе грчких полиса, све док [[Александар Македонски]] не осваја Персију.
==Види још==
*[[Грчко-персијски ратови]]
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/wiki/Битка_код_Платеје”