Рекаред I — разлика између измена

Садржај обрисан Садржај додат
Нема описа измене
Ред 26:
Када је [[Леовигилд]] умро, Леандар се вратио у [[Толедо]]. Рекареда је визиготско племство признало као наследника његовог оца, [[Леовигилд]]а, и прогласило га краљем без поговора. Вођен својим рођачким везама са франачком владарском кућом [[Меровинзи|Меровинга]] као и својом маћехом [[Госвинта|Госвинтом]] која је проповедала [[Католичка црква|католичанство]], послао је изасланике да поздраве њеног унука [[Хилдеберт II|Хилдеберта II]] и његовог ујака, [[Гунтрам]]а, краља [[Бургундија|Бургундије]], са предлогом о склапању савеза и међусобне помоћи у случају напада од треће стране, међутим, Гунтрам је одбио да их прими.
 
На сабору у Толеду (Toledo<ref> http://en.wikipedia.org/wiki/Toledo,_Spain </ref>) маја [[589]]. године, Рекаред се одрекао аријанства и пригрлио правоверно хришћанство.<ref> http://www.ccel.org/ccel/wace/biodict.pdf str. 772</ref> Овај догађај је био један од најважнијих догађаја за време његове владавине и представља прекретницу у историји [[Визиготи|визиготске Хиспаније]]. Већина аријанских племића и свештенства је следило његов пример, углавном они из Толеда, али било је и побуна аријанаца, понајвише у [[Септиманија|Септиманији]], најсевернијој провинцији иза [[Пиринеји|Пиринеја]], где је вођа отпора био аријански бискуп [[Аталох]], кога су његови католички непријатељи сматрали отелотворењем самог [[Арије|Арија]]. Од световних вођа побуне у Септиманији, грофови Граниста и Вилдигерн су се обратили Гунтраму од Бургундије за помоћ, који је ту видео прилику за освајање нових територија те је послао свог дукса Дезидеријуса. Рекаредова војска је победила аријанске побуњенике и њихове католичке савезнике који су страдали у великом покољу у коме је и сам Дезидеријус био убијен.
 
Следећа побуна је избила [[588]]. у [[Лузитанија|Лузитанији]], провинцији на западу полуострва. Њен вођа је био Суна, аријански бискуп [[Мерида|Мериде]], као и гроф Сего. Рекаредов дукс Лузитаније је угушио побуну, Суна је био протеран у [[Мавретанија|Мавретанију]] а Сего се повукао у Галицију.