[[Слика:Maasai-Adumu.jpg|мини|Традиционални МасајиМасаи плес са скакањем]]
'''МасајиМасаи''' (-{Maasai}-) је народ источно-суданске породице народа (нилско-сахарска), огранак [[Нилоти|Нилота]]. Према проценама их има око 900 хиљада од чега је данас око по половина настањена у [[Кенија|Кенији]] и у [[Танзанија|Танзанији]]. Масаи су изворно прави полу-[[Номадизам|номадски]] пастирски народ, који се ради испаше креће за својим стадима стоке. За територију на којој живе Масаи, са обе стране кенијско-танзанијске границе, користи се и назив Масаиленд. На овом простору се налазе национални паркови и резервати [[Национални парк Серенгети|Серенгети]], [[Масаи Мара|Масаи-Мара]], [[Амбосели]], [[Национални парк Цаво|Цаво]].
Основна друштвена јединица је ''бома'' састављена од [[полигинија|полигинијских]] породица, 20-50 бома чини село. Међу Масаима постоји систем старосних категорија, у којим су мушкарци подељени у 3 групе: младиће, ратнике (''моран'') и старце. [[Иницијација|Иницијацијом]] младићи прелазе у категорију ратника и мењају пребивалиште, одлазе у посебно село звано ''мануата''. У мануати живе ратници, њихове мајке, сестре и неинициране девојке-љубавнице. Насупрот мануати бома се састоји од ожењених 'стараца' (мушкарци који више нису ратници) и њихових породица. Ратник којем је дужност да штити село (племе) се не жени. Тек ислужени ратник сме да се ожени, након чега напушта мануату и одлази у бому.
МасајиМасаи говоре Маа језик који припада групи [[нило-сахарски језици|нило-сахарских језика]]. Народ [[Самбуру]] који живи у близини планине [[Кенија (планина)|Кенија]] такође говори Маа језик и веома блиски су сродници народа МасајиМасаи. Традиционална Масаи религија је [[Монотеизам|монотеистичка]] и Бог се назива Нгаи.
