Арија (сатрапија) — разлика између измена

Арија се спомиње у записима из доба династије [[Ахемениди|Ахеменида]] као једна од [[Ахеменидско Царство|персијских]] [[сатрапија]] (покрајина)<ref>http://www.livius.org/sao-sd/satrap/satrap.htm</ref>. Око [[520. пне.]] славни персијски владар [[Кир Велики]] прикључио је Арију новонасталом [[Ахеменидско царство|Персијском царству]]. Споменута је у [[Дарије Велики|Даријевим]] краљевским записима у [[Бехистун]]у који датирају из [[520. пне.]] Делегати из Арије приказани су на краљевским гробницама у [[Накш-и Рустам]]у, те на рељефима источног степенице [[Ападана|ападане]] у [[ПерзеполисПерсеполис]]у. Рељефи их приказују у одећи [[Скити|скитског]] стила; са туникама и високим чизмама, те уплетеним турбаном око главе.

У време [[Александар Македонски|Александра Македонског]], Арија је очито била важна покрајина. Њоме је управљао [[Сатибарзан]], који је уз Беса из [[Бактрија|Бактрије]] и Барсаента из [[Арахозија|Арахозије]] био један од три главна [[сатрап]]а источног дела [[Ахеменидско Царствоцарство|Персијског Царствацарства]]. Александар је крајем [[330. пне.]] покорио покрајину и освојио њен главни град Артацоану. Арија је касније била делом [[Хеленизам|хеленистичког]] царства у доба [[Селеукиди|Селеукида]], али [[167. пне.]] поново део новог [[иран]]ског царства [[Парти|Парта]], односно касније [[Сасаниди|Сасанида]].