Вареш — разлика између измена

Садржај обрисан Садржај додат
Ред 24:
 
== Историја ==
Велико рудно богатство се крије испод варешких брда, па постоје трагови да се овдје копала и топила гвоздена руда још у [[Бронзано доба|бронзаном добу]] и у античко вријеме. Варешко село Дубоштицу [[Твртко Котроманић|краљ Твртко]] је сматрао ризницом свог краљевства, јер је било рударско средиште. Остаци средњевјековногсредњевјековне краљевскогкраљевске градатврђаве [[Бобовац]] се налазе близу Вареша. Турска власт је много држала до варешког краја због развијеног рударства и занатства у њему. Овим активностима су се бавили искључиво Хрвати-католици. Са доласком Аустрије, Вареш доживљава привредни препород. Аустрија искоришћава руду на индустријски начин и гради две високе пећи.
 
У Варешу се налази најстарија католичка црква у Босни и Херцеговини. То је црква Св. Миховила Арканђела грађена на темељима из доба средњевјековне Босне. Католичке црквене књиге из 1643. су неке од најстаријих у Босни. Ту је и новија жупна црква Св. Миховила, која је добила данашњи изглед почетком 20. века.
Ред 32:
У Варешу се налази и српска православна [[црква (грађевина)|црква]] посвећена Покрову [[Марија (мајка Исусова)|Пресвете Богородице]] основана крајем [[19. век]]а.<ref>[http://www.mitropolijadabrobosanska.org/sematizam/crkve_parohije+.php?subaction=showfull&id=1127697954&archive=&start_from=&ucat=1&category=1 Чланак о цркви на сајту митрополије Дабробосанске] {{ср}}</ref>
 
Прије распада Југославије Вареш је био рударско мјесто, насељено већинским [[хрвати|хрватским]] становништвом. Током рата је опустошен и данас је заостао у развоју. Недалеко од Вареша је село Боровица са чистим хрватским становништвом које је за вријеме рата (1993) спаљено до задње куће. Већинско становништво општине су сада Бошњаци.
 
== Становништво ==
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/wiki/Вареш