Краљева Сутјеска — разлика између измена
Садржај обрисан Садржај додат
Нема описа измене |
Нема описа измене |
||
Ред 1:
{{Насељено мјесто у Босни и Херцеговини
|мјесто = Краљева Сутјеска
|слика =
|опис_слике =
|ентитет = Федерација БиХ
|кантон =
|општина = Какањ
|географска_ширина =
|географска_дужина =
|надм висина =
|популација =
|поштански код =
|позивни број =
|гшир =
|гдуж =
}}
'''Чекрчићи''' су насељено мјесто у [[Општина Какањ|Општини Какањ]], [[Федерација Босне и Херцеговине]], [[БиХ]].
== Географија ==
У насељу је 1991. живјело 852 становника, од тога 88% Хрвата. ▼
Краљева Сутјеска удаљена је од [[Какањ|Какња]] 12 км, идући према сјевероистоку. Насеље се налази у елипсастој котлини коју је формирала ријечица Трстионица. Зато је мјесто и добило назив [[сутјеска]].
== Историја ==
Краљева Сутјеска је заједно са тврђавом [[Бобовац]] била сједиште двају [[
[[Историја Босне у средњем веку|Босна]] је у [[14. век|XIV]] и [[15. век|XV]] вијеку доживјела снажан културни успон, а њен центар је био у [[Бобовац|Бобовцу]] и у Краљевој Сутјесци. Из писаних трагова из XIV вијека сазнајемо да је Сутјеска била тада већ формирано насеље градског типа и да је била у извјесном смислу предграђе Бобовца. Прије него што је Аустрија у својим документима дала име мјесту Краљева Сутјеска, у XIV вијеку сусреће се назив -{''Curia bani''}-, што се преводи као Бански двор. Наиме, прије крунисања [[Твртко II Котроманић|краља Твртка]] (1377), у Милама, босанском су државом владали [[бан]]ови (Кулин, Пријезда, Стефан Котроманић).
Данас је ово насеље најпознатије по [[Фрањевци|фрањевачком]] манастиру и Дуспер кући, најстаријој кући у Средњој Босни (рани 18. век).
== Становништво ==
{{Општина Какањ}}
[[Категорија:Насељена мјеста у Федерацији Босне и Херцеговине]]▼
[[Категорија:Општина Какањ]]
▲[[Категорија:Насељена мјеста у Федерацији Босне и Херцеговине]]
[[fr:Kraljevska Sutjeska]]
[[bs:Kraljeva Sutjeska]]
[[de:Kraljeva Sutjeska]]
| |||