Краљевство Јудеја — разлика између измена

м
Разне исправке
м (Разне исправке)
Према [[Библија|библијском]] извештају, представља наставак [[Краљ Давид|Давидовог]] и [[Краљ Соломон|Соломоновог]] краљевства, а први је краљ био Соломонов син [[Робоам]]. У почетку су краљеви Краљевства Јуде настојали проширити своју власт и на север, а онда су, скупа са северним [[Краљевство Израел|Краљевством Израел]] настојали одбранити своја подручја од [[Арам]]а.
 
Одржало се као независно краљевство, или у полувазалском односу час према [[Египат|Египту]], час према [[Асирија|Асирији]], час према [[Вавилонија|Вавилонији]] све до [[587. пнеп. н. е.]], када је коначно пало под власт Вавилоније у време вавилонског краља [[Навукодоносор]]а. Последњи краљ Јуде био је [[Сидкија]], који је одведен у [[Вавилон]].
 
Највећи процват ово је краљевство доживело у доба краљева [[Језекија|Језекије]] (716.-687. пнеп. н. е.) и [[Јошија|Јошије]] (640.-609. пнеп. н. е.), који су успели централизовати државну власт, обилно се притом служећи и централизованим култом у Јерусалиму. Након пада Северног Краљевства под асирску власт (721. пнеп. н. е.), краљ Језекија шири своја подручја према северу.
 
== Писани извори и археологија ==
 
Почетком Краљевства Јуде, египатски [[фараон]] [[Шешонк I]] (945.-925. пнеп. н. е.) проваљује у ово подручје и пљачка Храм, а у [[Мегидо|Мегиду]] ће оставити своју [[стела|стелу]] (споменик с натписом) у којем описује свој поход.
 
Истовремено постоје арамејски извори о краљевима у [[Дамаск]]у. Нарочито је значајан [[Хазаел]] (након 850. пнеп. н. е.) који је био у сукобу с оба јеврејска краљевства. О томе говори стела из [[Тел Дан]]а из тога доба.
 
=== Сукоби с Асирцима ===
 
[[Слика:Lakhish_Letters.jpg|thumb|200px|right|Једно од познатих писама бранитеља из [[Лакиш]]а. Писала су се на крхотинама керамике. На драматичан начин упозоравају да се више не виде сигнали суседних градова и траже помоћ из [[Јерусалим]]а. Нису их стигли послати.]]
Асирци су средином 8. века п. н. е. искористили слабост Арама и египатске унутрашње борбе, и освајили широка подручја [[Блиски исток|Блиског истока]] и постају стварна опасност и за Јужно краљевство, нарочито у доба асирскога краља [[Саргон II|Саргона II]] (крај 8. ст. пнеп. н. е.). Саргон је 711. пнеп. н. е. освојио град [[Ашдод]], а његов наследник [[Сенахериб]] (око 704.-681. пнеп. н. е.) јудејском краљу Језекији је одузео 46 градова и наметнуо му плаћање данка. На повратку из [[Арабија|Арабије]] освајио је и значајан утврђени град [[Лакиш]] у срцу Јудеје, о чему постоје записи јеврејских бранилаца, као и рељеф у [[Нинива|Ниниви]], асирској престоници, који приказује освајање града, али без наведеног датума.
 
[[Слика:Istanbul_-_Museo_archeol._-_Iscrizione_di_Siloam_%28di_Ezechia%2C_inizio_sec._VII_aC%29_-_Foto_G._Dall%27Orto_28-5-2006.jpg|thumb|200px|left|Натпис из Езекиелова тунела. Јерусалим, почетак 7. ст. пнеп. н. е.)]]
У таквој ситуацији Језекија радио на утврђивању града: подигао је нове зидине и провео подземни тунел којим је воду с извора Гихон довео унутар градских зидина, а затворио приступ води евентуалним освајачима. У том је тунелу нађен уклесан натпис из тога доба, који описује како су радници почели копат пролаз с обе стране да би се на концу нашли у средини.
 
Записи асирскога краља [[Асархадон]]а (680.-669. пнеп. н. е.) спомињу да је примао данак од западних краљева, међу којима и од јудејскога краља [[Манаше]]а (око 687.-642. пнеп. н. е.). Исти се јудејски краљ налази и у попису владара који плаћају данак [[Асурбанипал]]у (око 669.-630. пнеп. н. е.). Сачувана је Асурбанипалова библиотека у Ниниви.
 
=== Вавилонска опасност ===
 
Од 625. пнеп. н. е. расте моћ [[Неовавилонско царство|Неовавилонског царства]], а [[Навукодоносор II]] је већ као престолонаследник победио фараона [[Неха|Неха]] и освојио Асирију, а потом и [[Сирија|Сирију]]. Крајем 7. ст. пнеп. н. е. освајио је и [[Ашкелон]], док од 597. пнеп. н. е. [[опсада Јерусалима (597. п. н. е.)|опсео Јерусалим]], након чега владари Јудеје постају његови вазали. Небузарадиниан, који се у Библији спомиње као рушитељ [[Соломонов храм|јерусалимског Храма]], али и читавога града (август 587.), у вавилонском се попису краљевих службеника спомиње на самом врху. Неколико хиљада Јевреја је одведено у [[вавилонско ропство]].
 
То је разарање означило и крај Краљевства Јуде.
363.220

измена