Операција Опера — разлика између измена

м
Превођење магичних речи
м (Враћене измене Д Орловић (разговор) на последњу измену корисника Бормалагурски)
м (Превођење магичних речи)
 
==Напад==
[[Слика:Osirak1.jpg|thumbмини|rightдесно|Реактор Осирак на нишану израелских авиона]]
Израелски планери детаљно су испланирали акцију уништења ирачког нуклеарног реактора, за што су одабрани најбољи пилоти моћног израелског ратног зракопловства. Локација реактора налазила се отприлике 1.100 километара ваздушне линије удаљена од Израела, што је захтевало дуги лет преко непријатељске територије, те су за успешну проведбу изведене опсежне припреме које су укључивале и вежбу дуготрајног лета на траси те дужине, као и гађање сличног објекта. Група од осам израелских зракоплова Ф-16, намењених за уништење циља, и шест летелица Ф-15, који су им требали пружити ваздушну подршку, узлетела је 7. јуна 1981. у 15:55 по локалном времену из ваздушнее базе Ецион на југу Израела. Након ниског лета ваздушним просторима [[Јордан]]а и [[Саудијска Арабија|Саудијске]] Арабије, како би избегли радаре арапских земаља, израелски авиони у поподневним сатима досегнули су мету. Након идентификације циља, у 17:55 сати први је израелски авион ракетирао нуклеарни реактор, након чега је циљ бомбардовало преосталих седам Ф-16. Ирачка противваздушна одбрана била је затечена нападом и није стигла правовремено реаговати, те је у само осамдесет секунди реактор Осирак уништен. Повратак летелица у Израел протекао је у реду, те се свих четрнаест израелских авиона успешно вратило у полазну базу. Израелски ваздушни напад имао је само једну жртву - живот је изгубио француски техничар који је радио на одржавању. Вести о израелском нападу на ирачки реактор Осирак објављене су у медијима тек 24 сата након што је напад изведен, а занимљиво је да је Ирак тек тада признао да се напад догодио. Израелска је војска с дозом ироније саопштила да је нападом "нуклеарни дух Багдада враћен натраг у боцу". Сасвим очекивано, израелска акција наишла је на оштре реакције у иностранству, а напад је осудило и [[Савет безбедности]] [[Уједињене нације|Уједињених народа]] уз суделовање гласа чврстог израелског савезника, [[САД|Сједињених Држава]]. Израелу, који је и сам вредно радио на свом нуклеарном програму, у међународној су јавности замерана двострука мерила. Реактор Осирак је у израелском зрачном нападу у потпуности уништен, а губитак реактора значио је тежак ударац ирачком нуклеарном програму од којег се Ирак никад није у потпуности опоравио. Упркос томе, Садам Хусеин није намеравао одустати од нуклеарног програма, те је затражено од Француске да обнови реактор. Ирачки захтјев за обновом Осирака француска је влада испрва прихватила, но Париз се касније повлачи, а [[1984]]. године објављује да је нуклеарна сурадња Француске и Ирака окончана. Оставши без реактора Осирак, Ирак је осамдесетих година био присиљен окренути се мање амбициозном процесу обогаћивања уранијума електромагнетском сепарацијом изотопа. Место на којем се нуклеарни реактор налазио затворено је након напада, те се и даље налазило под надзором инспектора ИАЕА. Иако су инспектори УН-а након [[Заливски рат|Заливског рата]] [[1991]]. године пронашли доказе ирачких намера развоја нуклеарног оружја, нису пронађени чврсти докази о постојању програма пре 1981. године, односно докази о намери упорабе Осирака у војне сврхе. Иако изван функције, ирачки реактор Осирак био је високорангирана мета савезничких авиона током Заливског рата те је тада и трећи пут био метом ваздушног напада. Англоамеричком [[инвазија Ирака 2003.|инвазијом Ирака 2003]]. године ирачком нуклеарном програму у потпуности је дошао крај.
 
504.472

измене