Сергеј Корољов — разлика између измена
Садржај обрисан Садржај додат
Нема описа измене |
|||
Ред 40:
Године [[1942]]. премештен је у други затвор, где је заједно са [[Валентин Глушко|Валентином Глушком]], радио на ракетним моторима. Коначно је ослобођен из затвор [[27. јун]]а [[1944]]. године, заједно са другим научницима, међу којима су били Тупољев, Глушко и други. Потпуну рехабилитацију, доживао је тек [[1957]]. године.
Године [[1945]]. је добио чин [[пуковник]]а [[Црвена армија|Црвене армије]]. Током [[1945]]. и [[1946]]. године се налазио у [[Немачка|Немачкој]], где су совјетски научници проучавали технологију ракете „[[Фау 2|В-2]]“. Пошто је [[Стаљин]] одлучио да развој балистичких ракета буде државни приоритет, [[13. мај]]а [[1946]]. године основан је у предграђу Москве Институт „НИИ-88“, који је
[[Слика:Koroljov-vdnx8 sep2008.jpg|лево|мини|250п|Споменик Сергеју Коровљеву у Москви]]
После дугогодишњег настојања, [[1957]]. године, успео је да му се одобри пројекат „вештачког сателита“. Програм „[[Спутњик]]“ развијен је свега у месец дана, јер је Корољов већ имао готову ракету, којом би мали вештачки сателит у облику кугле нансирао у земљину орбиту. „[[Спутњик 1]]“ лансиран је [[4. октобар|4. октобра]] [[1957]]. године са космодрома [[Бајконур]], што се узима као почетак [[Свемирска трка|свемирске трке]]. Већ [[3. новембар|3. новембра]] исте године лансиран је и „[[Спутњик 2]]“, који је у свемир понео и прво живо биће - пса [[Лајка|Лајку]]. После лансирања „[[Спутњик 3|Спутњика 3]]“, следеће године, Корољев се окренуо пројекту лета на Месец. Пројекат „Луна“ је лансирао неколико летелица на [[Месец]], од којих је „[[Луна 3]]“ успео да сними фотографије тамне стране земљиног сателита. Сви ови успеси совјетског свемирског програма причињавали су велико задовољство тадашњем лидеру [[Савез Совјетских Социјалистичких Република|Совјетског Савеза]] - [[Никита Хрушчов|Никити Хрушчову]].
Следећи велики успех Корољова и његових сарадника било је лансирање првог човека у [[свемир]]. Након одобрења Владе, модификована [[Р-7 Семјорка|ракета Р-7]] (под именом „[[Восток 1|Васток 1]]“) је [[12. април]]а [[1961]]. године понела [[Јуриј Гагарин|Јурија Гагарина]] у земљину орбиту.
Због одлуке [[Политбиро]]а [[Централни комитет|Централног комитета]] [[Комунистичка партија Совјетског Савеза|Комунистичке партије Совјетског Савеза]] да се индетитет управника свемирског програма чува као државна тајна, Серегеј Корољов је дуги низ година остао непознат широј јавности. Астронаути и други сарадници су га познавали као „СП“ (Сергеј Павлович) или као главног дизајнера.
|