Стево Ј. Опачић — разлика између измена

Након [[Априлски рат|капитуалције Југославије]], [[април]]а [[1941]]. године, Стево је учествовао у прикупљању оружја. Крајем [[јул]]а 1941. године, био је један од устаника који су напали [[усташе]] у [[Евроник]]у, [[Мокро Поље|Мокром Пољу]] и [[Обровачка Крупа|Обровачкој Крупи]]. Средином октобароктобра 1941. године, ступио је у илегалну буковичку партизанску групу, коју је предводио учитељ Јово Мартић. Тих дана је примљен у Савез комунистичке омладине Југославије.

 

 

У јеку [[Четврта непријатељска офанзива|Четврте непријатељске офанзиве]] Друга далматинска бригада добила је задатак да у [[Јабланица (град)|Јабланици]] преко срушеног моста пређе реку и на њеној левој обали, на којој су се утврдили четници, образује мостобран за прихват осталих јединица. У претходницу је био одређен Трећи батаљон под командом Бруна Вулетића, а као први добровољац за прелаз преко порушеног моста јавио се Стево Опачић. У ноћи [[6. март|6]]./[[7. март]]а, Стево Опачић, а за њим Мирко Катић, Марко Бергер, Станко Скрачић, Крешо Грубелић, Мила Милошевић, Силвестар Антић, Марин Шево, Раде Грнић, Вицко Ружић, Гојко Шчербо, Никола Полић и Винко Зулин-Милан, полако су се пењали и пролазили кроз преграде срушеног моста на [[Неретва|Неретви]]. Четници су запуцали на десетину, при чему је био погођен Станко Скрачић који је пао у реку, док је Мила Милошевић остала рањена. Стево је први дошао до краја моста, бацио две бомбе и напао четнички бункер у којем је запленио тешки митраљез. Четници су се повукли под нападом десетине, а затим су преко моста кренули и борци Друге чете и остатак Трећег батаљона. После овог подухвата, Стево је био примљен за члана [[Савез комуниста Југославије|Комунистичке партије Југославије]] и постављен за заменика командира Друге чете Трећег батаљона.