Масада — разлика између измена
Садржај обрисан Садржај додат
м r2.7.1) (Робот додаје: id:Masada |
м Разне исправке |
||
Ред 1:
{{Координате|31.315295_N_35.353746_E_type:landmark_region:IL_scale:20000|31°19′ СГ Ш 35°21′ ИГД}}
[[Слика:Massada_Israel.jpg|мини|десно|300п|Поглед на Масаду са Истока.
'''Масада''' ({{јез-хеб|(метзуда) מצדה}} - тврђава) је некадашња јеврејска тврђава. На овој локацији у [[Израел]]у, на врху изолованог каменог платоа, на источном ободу [[Јудејска пустиња|Јудејске пустиње]], изнад [[Мртво море|Мртвог мора]], налазе се остаци древне палате и утврђења. Масада је постала позната по бици која је вођена [[73. п. н. е.]] за време [[Први јеврејско-римски рат|Првог јеврејско-римског рата]] између јеврејских бранилаца и [[X римска легија "Фретензис"|римских легионара]] под командом [[Флавије Силва|Флавија Силве]], које су опседале тврђаву. Током опсаде, већина бранилаца извршила је самоубиство схвативши да је пад тврђаве неизбежан.
== Географски положај и изглед ==
[[Слика:Cisterne za skupljanje kisnice, Masada, Izrael.JPG|мини|десно|200п|Цистерне за сакупљање кишнице
Литице на источној страни Масаде су скоро 450 -{m}- високе и спуштају се ка [[Мртво море|Мртвом мору]], док су литице на западу високе око 100 -{m}-; природни прилаз врху литице је веома тежак. Врх платоа је раван и [[ромб]]оидног је облика, димензија апроксимативно 600 х 300 -{m}-. Око врха платоа био је подигнут [[казамат]]ски бедем дугачак 1.400 -{m}- и дебео 4 -{m}- са многим [[кула]]ма. Сама тврђава имала је бројна [[складиште|складишта]], [[цистера|цистерне]] за скупљање [[кишница|кишнице]], [[барака|бараке]], [[палата|палате]] и оружарницу. До утврђених капија града водила су три кривудава путића. Тачна географска локација тврђаве је '''31°19′N 35°21′E'''.
== Историја ==
Према [[Јосиф Флавије|Јосифу Флавију]], римско-јеврејском историчару из 1. века н. е., [[Ирод Велики]] је утврдио Масаду између [[37. п. н. е.|37]] и [[31. п. н. е.|31]] год. п. н. е. као сигурно уточиште у случају побуне његових поданика. [[Слика:MasadaCastra.JPG|мини|десно|300п|Остаци једног од римских логора изграђених током опсаде Масаде.
[[66]]. год. н. е., на почетку великог [[Први јеврејско-римски рат|Првог јерврејско-римског рата]], група јеврејских побуњеника који су се називали [[Сикари]] преотела је Масаду од римског гарнизона који је у њој био стациониран. [[70]]. год. н. е. придружили су им се и други Сикари са својим породицама, који су били протерани из Јерусалима од стране других Јевреја који су у њему живели непосредно пред његово уништења током [[Опсада Јерусалима 70. године|опсаде тог града]] коју је предводио римски цар [[Тит]]. Наредне две године Сикари су користили Масаду као своју базу из које су вршили препаде и узнемиравали Римљане и околно јеврејско становништво.
Ред 21:
== Локација данас ==
[[Слика:Masada01.jpg|мини|десно|300п|Голубарник у Масади.
Тачан положај Масаде установљен је [[1842]]. год. док су у периоду од [[1963]]-[[1965]]. год. на њему обављена обимна ископавања која је предводио израелски археолог [[Јигел Јадин]]. Посетиоцима тврђаве, који не желе да се до ње попну кривудавим путићем који је обновљен на источној страни планине, на располагању стоје две жичаре. Римска прилазна рампа још увек постоји на западој страни планине и преко ње се може доћи до тврђаве. Многе древне грађевине су рестауриране као и зидне слике у две [[Ирод]]ове палате и у Римском купатилу које је саградио. Такође су рестауриране и синагога и куће јеврејских побуњеника. Данас се могу видети и остаци римског зида, високог око 1 -{m}- подигнутог око тврђаве као и једанест римских касарни. Цистерна за воду, која се налази на 2/3 успона уз литицу добија воду из оближњег [[вади]]ја помоћу сложеног водоводног система што објашњава како су се побуњеници тако дуго снабдевали водом. Масада је [[
== Библиографија ==
| |||