Амијан Маркелин — разлика између измена

Шта се даље дешавало са Амијаном, знамо само у цртицама. Изгледа да је у Антиохији почео да прикупља материјал из различитих области људског знања и допуњава белешке које је можда водио током своје војне службе. Посетио је [[Египат]] где се дивио културном средишту [[Александрија|Александрије]], али и древним споменицима Тебе. Нешто после великог подводног земљотреса 21. јула [[366]]. године обишао је и [[Пелопонез]]. Вратио се затим у Антиохију и [[371]]. био присутан на суђењима локалној аристократији, којој је и сам припадао, а која је оптужена за бављење магијским обредима. Могуће је да се и сам историчар нашао на ширем списку осумњичених. Најзад, нешто после [[378]]. отпутовао је у Рим, престоницу Царства којој се, као паганин и римски традиционалиста, неизмерно дивио. У Вечни град, у коме је желео да заврши и презентује своју '''''Историју''''', стигао је преко [[Тракија|Тракије]] где је посетио једну од позорница фаталне [[Битка код Хадријанопоља|битке код Хадријанопоља]]. Иако је као бивши гардиста уживао положај члана [[Equites|коњаничког сталежа]] (perfectissiumus), који је на римској друштвеној лествици био одмах испод сенаторског, Амијан није наишао на отворену добродошлицу међу римским патронима уметника и учењака. Са горчином и сарказмом историчар бележи да када је [[383]]. у [[Рим|Риму]] завладала несташица жита, градски префект наредио свим странцима да напусте Град, али је ипак дозволио да преко 3000 плесачица и других забављача остане при пребогатим домаћинствима аристократа. Амијан је касније ипак успео да стекне наклоност и подршку римских патриција, а међу њима су могли бити пагански сенатор Симах Млађи и Констанцијев шурак хришћанин Ипатије. Његово дело је већим делом објављено и стекло је поштовање пре него што му је суграђанин из Антиохије, [[Либаније]] упутио честитку у писму из 392. године. Амијан је изгледа своје дело завршио пре 397. и вероватно је недуго затим и умро.