Гај Семпроније Грах — разлика између измена
Садржај обрисан Садржај додат
м Решавање вишезначних одредница помоћу бота: Картагина - Changed link(s) to Картагина (град) |
м Разне исправке |
||
Ред 3:
Аграрна реформа коју је 133. п. н. е. покренуо Тиберије Гракхо наставила се спроводити и након његове смрти, али су је велепоседници ометали свим средствима. Сукоб са сенатским сталежом нарочито се заоштрио када је 123. п. н. е. Гај Грах био изабран за [[трибун|народног трибуна]]. Он је био изврстан говорник, о чему сведоче и сачувани фрагменти његових говора. Такође је у спровођењу реформи био још одлучнији од свог брата. Две је године узастопно биран за трибуна, и за то је време на његов предлог народна скупштина изгласала неколико важних закона.
У интересу градског плебса донет је закон о житу, по коме је сваки плебејац могао да лично купује жито по изузетно јефтиној цени. У интересу сеоског плебса у пуном је обиму обновљен аграрни закон Тиберија Гракха. Да би пак придобио витезове (''-{equites}-''), који се до тада у Риму већ дефинисао као економски изузетно јак сталеж (''-{ordo}-''), Гај је спровео закон о провинцији [[Азија (провинција)|Азији]], који је увео десетак у области бивше [[Пергамска краљевина|Пергамске краљевине]]. Убирање овог пореза је готово у потпуности препуштено [[Equites|витезовима]], који су тако добили неограничене могућности за економску експлоатацију ове богате источне провинције. Судски закон је такође имао велики значај за витезове: по њему, у сталним судским комисијама за претресање случајева злоупотреба у провинцијама требало је да заседају витезови, а не сенатори. Тако су заправо витезови добијали контролу над управом коју су у провинцијама вршили сенатори. Посебан значај Гај је придавао оснивању нових колонија, пре свега на месту [[Капуа|Капуе]] и [[Таранто|Тарент]]а, али и на месту старе [[Картагина (град)|Картагине]], где је требало да се оснује колонија Јунонија и насели око 6.000 људи.
Гај није успео да и по трећи пут, 121. год. п. н. е, буде изабран за [[трибун]]а. [[Оптимати]] су почели да све снажније нападају законе донете на Гракхову иницијативу. Исте је године покренуто и питање колоније Јуноније јер је основана на земљишту на које је 146. п. н. е. бачено проклетство, а искоришћени су и гласови о неповољним знамењима која су се наводно указала при оснивању колоније. Конзул Луције Опимије сазвао је скупштину да укине закон о Јунонији. Међутим, седница скупштине убрзо се претворила у оружани сукоб у коме су живот изгубили Гај Грах и око 3.000 његових присталица.
Током следеће деценије реформске мере браће Граха које су уведене у корист сиромашних градских и сеоских слојева становништва биле су великим делом укинуте, премда је дотад спроведена расподела земље, претворене у приватну имовину, привремено ојачала римско сељаштво. Одредбе Грахових закона којима је дата извесна политичка моћ [[Equites|витешком сталежу]] нису се могле дирати из политичких разлога, те су оне опстале као главни резултат Гајевог трибуната. Изгледа да су судови за злоупотребе у провинцијама радили боље него раније, а било је уведено и неколико других значајних судова, као и повремени ''-{ad hoc}-'' судови у којима су увек седеле и судије из [[Equites|витешког сталежа]].
| |||