Доњи Матејевац — разлика између измена

Садржај обрисан Садржај додат
Нема описа измене
м Cyrlat: 3 repl;
Ред 1:
'''Доњи Матејевац''' је насеље у [[Општина Пантелеј|Општини Пантелеј]], једној од градских општина [[Град Ниш|Ниша]]. Налази се у [[НишкaНишка котлинaкотлина|Нишкој котлини]] на око 7 км североисточно од центра Ниша. Према попису из [[Попис становништва 2002. у Србији|2002.]] било је 861 становника (према попису из [[Попис становништва 1991. у СФРЈ|1991.]] било је 881 становника).
 
{{Насељено место у Србији
Ред 15:
 
== Историја ==
Преисторијски и антички налази у атару Доњег Матејевца указују на давну насељеност сеоског простора. Сакрални објекти - цркве и црквишта - у атарима Доњег и [[Горњи МатејевacМатејевас|Горњег Матејевца]] и посебно топоним Метох брдо са црквом Свете Тројице упућују на средњевековну насељеност ових двају села и то у облику подложничких села на црквеном властелинству. На стару средњевековну насељеност оба села посредно указује и турски попис из [[1498.]] године у којем се помињу оба села. Доњи Матејевац, по овом попису, веће је село са 97 домаћинстава, 30 неожењених, 13 удовичких домаћинстава, 4 рајинске воденице које раде пола године и са дажбинским обавезама од 12.763 [[акча|акче]]. Помињу се и манастири Свети Јован, који је "пуст" и манастир Светог Николе са три калуђера. Према турском попису [[нахија|нахије]] Ниш из [[1516]]. године, место је било једно од 111 села нахије и носило је исти назив као данас, а имало је 115 кућа, 11 удовичка домаћинства, 25 самачка домаћинства.<ref>[http://www.arhivnis.co.rs/cirilica/idelatnost/br%201/cnahijanis.htm Историјски архив Ниш: „ДЕТАЉНИ ПОПИС НАХИЈЕ НИШ ИЗ 1516. ГОДИНЕ“]</ref>
 
По ослобођењу од [[Турци|Турака]] Доњи Матејевац је село са 60-так домаћинстава и око 520 становника, а године [[1930.]] имало је 144 домаћинстава и 935 становника. Ослобођење га затиче као натурално ратарско, виноградарско и сточарско село са развијеним воденичарством. Иако напредно село, чији су поједини боље стојећи домаћини почели да откупљују земљу још за "читлучка времена", многи становници су се радо бавили и пчеларством. Нека домаћинства су се оријентисала и на каменорезаштво.