Фразеологизми — разлика између измена

м
нема резимеа измене
м
За такве скупове речи, осим термина фразелогизам, код нас се употребљавају и термини: ''фразеолошка јединица, [[идиом]] и идиоматски израз.'' Сви такви скупови [[речи]] чине Фразеологију српског језика, а и део је лексикологије који их проучава назива се Фразеологија (од грчке речи phrasis - израз, говорни обрт; logos - учење, наука).
 
Да би скуп речи чинио фразеологизам мора да испуњава следећа 3 захтева: 1. мора бити устаљен, што значи да мора бити употребљаван у истом распореду делова који чине тај скуп; 2. мора имати сложену структуру, шо занчи да мора бити састваљен од најмање две речи; 3. мора имати јединстено значење.
*мора бити устаљен, што значи да мора бити употребљаван у истом распореду делова који чине тај скуп;
*мора имати сложену структуру, шо занчи да мора бити састваљен од најмање две речи;
*мора имати јединстено значење.
 
== Подела фразеологизма према саставу ==
 
По свом саставу (по типу структуре) фразеологизми могу бити:
# Предлошко-падежне консрукције: (радити) ''испод жита'', (кýпити) ''испод тезге'', (искоренити) ''до дна'', (опљачкати) ''до голе коже''.
 
== Подела фразеологизма по значењу ==
 
По значењу (по семантичком типу)фразеологизми се деле на два типа:
# Глобални фразеологизми: ''Сатерати у мишју рупу, Богу иза леђа, очитати лекцију'', тј они фразеологизми код којих постоји узајамна зависност међу пунозначним речима који их чине. Само у целини (глобално), на пример, фразеологизам ''сатерати у мишју рупу'' значи "надвладати", "потпуно потиснути". Када бисмо уместо глагола ''сатерати'' употребили глагол ''отићи, лећи, завирити'', већ не бисмо имали исто значење, као што би то било и да уз глагол ''сатерати'' употребљена нека друга синтагма (''у ров, у кртичну рупу'').
 
== Експресивна страна фразеологизма ==
Што се експресивна (изражајне) страна фразеологизма тиче, сматра се да је она у томе што је фразеологија обележена природом језичког слоја. Наиме, у књижевном (стандардном) српском језику и фразеологија се раслојава зависно од функционалног стила. Зато нам лексикологија, углавном, даје шест типова фразеологије, као најопштију поделу, додајући јој и једну условну, емоционалноекспресивну, поделу. Таако у стандардном језику постоје следеће фразеологије: