Фразеологизми — разлика између измена

м
нема резимеа измене
(ово није почетнички чланак)
мНема описа измене
'''Фразеологизми''' су устаљене [[Језик|језичке]] јединице састављене од најмање две [[реч]]и које имају јединствено значење.<ref>{{cite book |title=Граматика српскога језика |author=Живојин Станојчић, Љубомир Поповић |year= |publisher= |isbn=}}</ref>
 
Осим што проучава посебну (индивидуалну) реч као [[основну језичку јединицу|основна језичка јединица]] именовања, [[лексикологија]] проучава и сложенију устављену језичку јединицу, устаљени скуп од две или више речи, који се назива фразеологизам (''Ахилова пета, царски рез, кад на врби роди грожђе...'').
За такве скупове речи, осим термина фразелогизам, код нас се употребљавају и термини: ''[[фразеолошка јединица]], [[идиом]] и идиоматски израз.'' Сви такви скупови [[речи]] чине Фразеологију српског језика, а и део је лексикологије који их проучава назива се Фразеологија (од грчке речи phrasis - израз, говорни обрт; logos - учење, наука).
 
Да би скуп речи чинио фразеологизам мора да испуњава следећа 3 захтева:
== Подела фразеологизма према саставу ==
По свом саставу (по типу структуре) фразеологизми могу бити:
# [[Предлошко-падежне консрукције]]: (радити) ''испод жита'', (кýпити) ''испод тезге'', (искоренити) ''до дна'', (опљачкати) ''до голе коже''.
# [[Синтагме]]: ''Ахилова пета'', ''алајбегова слама'',(урадити) ''од а до ш'', ''алфа и омега'', ''немати длаке на језику'', ''обећавати златна брда и долине'', ''гледати као теле у шарена врата'', не зна ''ни две унакрст'', ''наврћати воду на своју воденицу'', ''очитати лекцију''.
# [[Зависне реченице]] (клаузе): ''кад на врби роди грожђе'' (= "никад"), ''где је Бог рекао лаку ноћ'' (= "далеко")
# Реченице са независном структуром: заиграће мечка и пред њиховим вратима... (= "и њима ће се нешто непријатно десити").
 
По значењу (по семантичком типу)фразеологизми се деле на два типа:
# Глобални фразеологизми: ''Сатерати у мишју рупу, Богу иза леђа, очитати лекцију'', тј они фразеологизми код којих постоји узајамна зависност међу пунозначним речима који их чине. Само у целини (глобално), на пример, фразеологизам ''сатерати у мишју рупу'' значи "надвладати", "потпуно потиснути". Када бисмо уместо глагола ''сатерати'' употребили глагол ''отићи, лећи, завирити'', већ не бисмо имали исто значење, као што би то било и да уз глагол ''сатерати'' употребљена нека друга синтагма (''у ров, у кртичну рупу'').
#Компонентни фразеологизми: ''Обећавати златна брда и долине, не вреди ни пребијене паре, гледати крајем ока говорити на сва уста'', тј, они фразеологизми у којима је само један саставни део њихов (једна компонента) носилац фразеолошког значења и то тако што управо он има преесенопренесено значење. У наведеним примерима компонента ''златна брда и долине'' има (пренесено, метафоричко) значење "све најлепше", "много", компоненета ''ни пребијене паре'' има значење "нимало".
 
== Експресивна страна фразеологизма ==
Што се експресивна (изражајне) страна фразеологизма тиче, сматра се да је она у томе што је фразеологија обележена природом језичког слоја. Наиме, у књижевном (стандардном) српском језику и фразеологија се раслојава зависно од функционалног стила. Зато нам лексикологија, углавном, даје шест типова фразеологије, као најопштију поделу, додајући јој и једну условну, [[емоционалноекспресивну]], поделу. Таако у стандардном језику постоје следеће фразеологије:
 
# Међустилска (интерстилска) фразеологија, неутрална фразеологија - коју чине фразеологизми што се јављају у различитим стиловима [[књижевног језика]], прелазећи из једног у други и у свима њима природни: ''Мртва тишина, висити у ваздуху, изаћи на светлост дана, играти се ватром'' ...
 
== Литература ==
63

измене