Раст — разлика између измена

Садржај обрисан Садржај додат
Нема описа измене
мНема описа измене
Ред 6:
Да би живо биће могло да расте, неопходне су му градивне [[супстанца|супстанце]] које добија кроз [[храна|храну]]. Храна обезбеђује и неопходну [[енергија|енергију]] [[ћелија]]ма које се [[ћелијска деоба|деле]]. Наиме, организми расту тако што се повећава број њихових ћелија. Ћелије се најпре издужују, односно увећавају, а потом поделе.<ref name="оксфорд"/>
 
У регулисању раста важну улогу имају [[хормон]]и. Ово својство се користи на пример у [[хортикултура|хортикултури]] ради стварања патуљастих врста биљака које у [[природа|природи]] израсту као [[дрво|дрвеће]] просечне висине (тзв. [[бонсаи]]). Код људи, раст регулише [[хипофиза]] која ствара [[хормон раста]]. Уколико настане поремећај у раду те [[жлезда|жлезде]], настају патуљасти или џиновски раст или болест [[акромегалија]].<ref name="оксфорд"/> Осим хипофизе, на брзину раста утичу и [[штитна жлезда|штитна]], [[грудна жлезда|грудна]] и [[полне жлезде|полне жлезде]]. Од рођења, када је беба дуга у просеку од 48 до 50 цм, човек расте отприлике до своје двадесет и пете године. До тада жене у просеку израсту око 160, а мушкарци око 175 цм. Ово је више у односу на ранија времена због бољих услова живота, мада не за све становнике планете. Сам раст је условљен [[генетика|генетским]] предиспозицијама и условима у којима човек живи, са тим да можда редовне [[вежба истезања|вежбе истезања]] могу да допринесу.<ref name="пз"/>
 
 
== Брзина и дужина трајања раста ==
Линија 13 ⟶ 14:
По [[правило|правилу]] дуже време до пуног раста је потребно оним врстама које су веће ([[орка]] расте 10 година, а [[волухарица]] пет недеља). Опет, ни поједини органи не морају да расту једнако дуго; ово посебно важи за [[биљке]]. Наиме, [[цвет]] и [[лист]] код биљака углавном имају ограничен раст, што значи да расту до неке одређене величине. [[Корен]] и [[стабло]] код неких врста могу условно расти неограничено дуго.<ref name="оксфорд">Дипре, Б. & Ворал, М. 2007. Оксфорд школска енциклопедија. Књига-комерц: Београд. -{ISBN 978-86-7712-201-0}-
</ref>
 
== Људи ==
Од рођења, када је беба дуга у просеку од 48 до 50 цм, човек расте отприлике до своје двадесет и пете године. До тада жене у просеку израсту око 160, а мушкарци око 175 цм. Ово је више у односу на ранија времена због бољих услова живота, мада не за све становнике планете. Брзина раста зависи од [[хипофиза|хипофизе]], [[штитна жлезда|штитне]], [[грудна жлезда|грудне]] и [[полне жлезде|полних жлезда]]. Сам раст је условљен [[генетика|генетским]] предиспозицијама и условима у којима човек живи, са тим да можда редовне [[вежба истезања|вежбе истезања]] могу да допринесу.<ref name="пз"/>
 
== Литература ==
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/wiki/Раст