Раст — разлика између измена

 

У регулисању раста важну улогу имају [[хормон]]и. Ово својство се користи на пример у [[хортикултура|хортикултури]] ради стварања патуљастих врста биљака које у [[природа|природи]] израсту као [[дрво|дрвеће]] просечне висине (тзв. [[бонсаи]]). Код људи, раст регулише [[хипофиза]] која ствара [[хормон раста]]. Уколико настане поремећај у раду те [[жлезда|жлезде]], настају патуљасти или џиновски раст или болест [[акромегалија]].<ref name="оксфорд"/> Осим хипофизе, на брзину раста утичу и [[штитна жлезда|штитна]], [[грудна жлезда|грудна]] и [[полне жлезде|полне жлезде]]. Од рођења, када је беба дуга у просеку од 48 до 50 цм, човек расте отприлике до своје двадесет и пете године. До тада жене у просеку израсту око 160, а мушкарци око 175 цм. Ово је више у односу на ранија времена због бољих услова живота, мада не за све становнике планете. Сам раст је условљен [[генетика|генетским]] предиспозицијама и условима у којима човек живи, са тим да можда редовне [[вежба истезања|вежбе истезања]] могу да допринесу.<ref name="пз"/>

 

== Брзина и дужина трајања раста ==