Зигфрид линија — разлика између измена

Садржај обрисан Садржај додат
м r2.6.5) (Робот додаје: ka:ზიგფრიდის ხაზი
м Разне исправке
Ред 2:
Првобитна '''Зигфридова линија''' представљала је сплет утврђења и тенковских препрека које је [[Немачка]] током [[Први светски рат|Првог светског рата]] изградила на граници са [[Француска|Француском]]. Међутим, на енглеском говорном подручју назив Зигфридова линија најчешће се користио за сличну немачку одбрамбену линију из [[Други светски рат|Другог светског рата]] изграђену као одговор на француску [[Мажино линија|Мажино линију]]. У Немачкој је била позната под називом Западни бедем (Westwall), али су га савезници назвали по одбрамбеној линији из Првог светског рата.
 
Зигфридова линија или Запдни бедем била је одбрамбени систем дугачак 630 -{km}- са преко 18.000 бункера, рововима и тенковским препрекама. Простирала се од [[Клев]]а, на граници са [[Холандија|Холандијом]], дуж западне границе Немачког царства, све до града [[Вел на Рајни|Вела на Рајни]], на граници са [[Швајцарска|Швајцарском]]. Више из пропагандних него из стратешких разлога, [[Адолф Хитлер]] планирао је [[1936]]. год. изградњу линије која је реализована у периоду од [[1938]]. до [[1940]]. годгодине. Непосредно пре почетка изградње линије Немачка је 1936. прекршила [[Версајски споразум|Версајски]] и [[Локарнски споразум]] тако што је ремилитаризовала [[Рајнска област|Рајнску област]].
 
== Порекло назива "Западни бедем" ==
Данас се не зна са сигурношћу порекло немачког назива Западни бедем. Највероватније је да је овај назив ушао у популарну употребу од краја 1938. годгодине. Нацистичка пропаганда у почетку није често користила овај назив, али је он постао општепознат од средине 1939. год. јер је Хитлер [[20. мај]]а 1939. год. послао "дневну заповест војницима и радницима на Западном бедему". Званични назив линије до тада је зависио од програма изградње који су описани у следећем поглављу. Нпр. назив "Лимес програм" је употребљен у циљу заваравања јавности како би се створила претпоставка да се ради о археолошком истраживању римских пограничних утврђења ([[лимес]]а) на простору некадашње римске провинције [[Горња Германија|Горње Германије]].
 
== Програми изградње, 1938-1940==
Ред 23:
 
=== Лимес програм ===
[[Слика:Westwall02.jpg|мини|десно|300п|Бункер "Тип 10" изграђен током Лимес програма.|мини|300п|десно]] Лимес програм је покренут на основу Хитлеровог наређења да се појача систем утврђења на западној немачкој граници. Бункери који су изграђени у овој фази, током 1938. год. имали су изузетно снажну конструкцију. Претпоставља се да је за израду костура сваког од ових бункера, познатих под називом "Тип 10", било потребно 20 људских година док је за његово попуњавање било неопходно 287 -{m³}- бетона, што је довољно за изградњу омањег блока станова.
 
Таваница бункера била је дебела 1.5 -{m}- што се показало као недовољно још пре завшетка изградње. Укупно је изграђен 3.471 бункер "Тип 10" дуж читаве Зигфридове линије. Бункери су имали централну собу или склониште за 10 до 12 војника са улазом, степенасте отворе на задњој страни и борбено одељење које је било 50 -{cm}- више. Борбено одељење имало је отворе за митраљезе са предње и бочних страна и засебан улаз. Такође су постојале и пушкарнице док је читав бункер био тако изграђен да је био отпоран на напад бојним отровима.
Ред 41:
 
=== Тенковске препреке ===
[[Слика:Westwall03.jpg|мини|десно|300п|Тенковске препреке "Тип 39" са пет зуба изграђене у склопу Ахен-Саар програма.|мини|300п|десно]] Испред утврђених положаја на Зигфрид линији изграђено је на десетине километара тенковских препрека које су због све облика биле познатије под називом "[[змајеви зуби]]" или "брадавице" (на немачком ''Höcker'', "грбе"). Препреке су се састојале од армираних бетонских блокова са заједничким темељом. Постојале су две врсте оваквих препрека: Тип 1938 са четири бетонска ступа и Тип 1939 са пет бетонских стубова који су расли ка крају препреке. Сврха ових тенковских препрека је била да смакну гусенице са непријатељских тенкова који покушају да их пређу или да их насаде на слабо оклопљен стомак и изложе га дејству противоклопне артиљерије. Поред стандардних изграђен је и читав низ различитих нестандардних тенковских препрека. Тамо где су постојале могућности противтенковски ровови испуњени су водом. Пример овакве препреке може се данас видети северно од Ахена у близини [[Гиленкирхен]]а.
 
=== Услови за рад током изградње ===
Ред 57:
 
== Реактивирање Зигфрид линије ==
Након искрцавања савезника у [[Нормандија|Нормандији]] [[6. јун]]а [[1944]]. год. и неповољног развоја ситуације у Француској, Зигрфид линија је поново добила на значају. [[24. август]]а 1944. годгодине. Хитлер је издао наређење о обнављању положаја на овој одбрамбеној линији. На овим радовима учествовало је преко 20.000 радника, чланова Немачке националне радничке службе, од којих су многи били дечаци стари између 14-16 година. Локално становништво је такође учествовало у изградњу антитенковских препрека али је читав напор у светлу тоталне савезничке надмоћи у ваздуху био бесмислен.
 
Током ових радова постало је јасно да постојећи бункери нису способни да издрже напад противоклопног оруђа које је развијено током рата. За време ових радова гранични положаји ојачани су изградњом тзв. "Тобрук" бункера са једним чланом посаде.
 
== Борбе на Зигфрид линији током 1944. год. ==
[[Слика:Americans_cross_Siegfried_Line.jpg|мини|десно|300п|Амерички војници прелазе Зигфрид линију.|мини|300п|десно]] У августу 1944. год. одиграле су се прве борбе на овој одбрамбеној линији. Најтеже борбе биле су на сектору линије код [[Хартгенвалд]]а (Hürtgenwald) у [[Ејфел]]у (Eifel), 20 -{km}- југо-источнојугоисточно од Ахена. Током битке на овом јако пошумљеном терену губици америчке војске износили су 10.000 војника док немачки губици нису познати али се претпоставља да су износили око 12.000 војника.
 
Након битке код Хартгенвалда уследила је [[Арденска офанзива]] у рејону јужно од Хартгенвалда, између [[Моншау]]а (Monschau) и луксембургшког града [[Ехтернах]]а (Echternach). Ова офанзива је била последњи немачки покушај да се измени исход рата. Немачка војска је током офанзиве изгубила велики број војника и борбене технике али није успела да оствари задате циљеве.