Проституција у античкој Грчкој — разлика између измена

м
Разне исправке
(→‎-{Pornai}-: неписмени људи пишу ......)
м (Разне исправке)
== Женска проституција ==
 
[[Слика:Banqueters hetaera Louvre Myr272.jpg|мини|лево|Хетера и званице на банкету седе на клупи, грчке статуице од [[теракота|теракоте]] из Мирине, око [[25. п. н. е.|25. г.године п. н. е.]]; [[Лувр|музеј Лувр]]]]
 
[[Псеудо-Демостен]] је у [[4. век п. н. е.|IV веку п. н. е.]] пред грађанима окупљеним на суду изјавио: „Имамо проститутке ради задовољства, љубавнице да нам пружају дневну негу, супруге да нам рађају закониту децу и да буду верне чуварке нашег огњишта<ref>-{''Contre Nééra''}-, 122.</ref>.“ Иако стварност није била овако [[карикатура]]лна, сасвим је извесно да Грци нису осећали никакву моралну нелагоду у вези са коришћењем услуга проститутки.
Тешко је оценити положај проститутки тога доба. Самим тим што су биле жене, већ су биле маргинализоване у грчком друштву. Не постоји непосредно сведочење о њиховом животу, као ни опис бордела у којима су радиле. Извесно је, међутим, да су јавне куће у Грчкој биле сличне онима у [[Рим]]у, чији опис срећемо у делима писаца или које су остале сачуване у [[Помпеја|Помпеји]]: мрачна места, непријатна мириса и скучена. Један од многобројних жаргонских грчких назива за проститутку био је (-{χαμαιτυπής / ''khamaitypếs''}-), што у дословном преводу значи „која удара о земљу“, што упућује на закључак да су услуге пружане на земљаној подлози.
 
Неки писци уводили су у своја дела ликове проститутки, које причају о себи: рецимо, [[Лукијан из Самосате]] у ''Разговорима хетера'' или [[Алкифрон]] у својој збирци писама, али ради се о маштовитом приказивању. Поменути женски ликови били су или независне проститутке или хетере; извори скоро да не наводе случај робиња, осим што их посматрају као добра која треба уновчити. Ови извори јасно показују шта су грчки мушкарци мислили о проституткама: пре свега, приписивали су им шићарџијски менталитет. По мишљењу Грка, особа која се подаје за новац, било да је мушкарац или жена, чини то због сиромаштва и (ли) из жеље за претераном добити. Грамзивост проститутки била је шаљива тема, честа у комедијама. Треба напоменути да су у Атини оне биле једине жене које су самостално располагале новцем, што је вероватно побуђивало мушку заједљивост. Друго објашњење лежи у чињеници да је каријера независне проститутке била кратка и неизвесна: њени приходи су се умањивали како је време протицало. Да би могла да се издржава у старости, морала је да прикупи што је могуће више новца док је време.
 
Расправе о [[медицина|медицини]] пружају делимичан увид у њихов свакодневни живот. Тако се наводи да проститутке-робиње, да би наставиле да доносе зараду, морају у мери у којој је то могуће да избегавају да [[трудноћа|затрудне]]. О [[контрола рађања|контрацептивним средствима]] које су користили стари Грци мало се зна, за разлику од оних које су користили стари Римљани. У трактату који се приписује [[Хипократ са Коса|Хипократ]]у<ref>''О семену'', 13.</ref> аутор детаљно описује случај једне играчице „која има обичај да иде са мушкарцима“: саветује јој да скаче, тако да при сваком скоку додирне петама задњицу, како би избацила [[сперма|сперму]] и елиминисала ризик од трудноће. Изгледа да су [[коринт]]ске проститутке прибегавале једноставнијем решењу тражећи од својих клијената да упражњавају [[анални секс]] ради спречавања зачећа<ref>-{Dover}-, стр.&nbsp;101, на основу [[Аристофан]]овог ''Плута'', -{v}-.&nbsp;149-152.</ref>. Сасвим је могуће да су -{''pornai''}- прибегавале [[побачај]]у или [[инфантицид|чедоморству]]. Када је реч о независним проституткама, ситуација није баш најјаснија: кћерка је могла да изучи занат, наследи мајку и на тај начин је издржава када мајка остари.
363.220

измена