Фразеологизми — разлика између измена

м
Што се експресивна (изражајне) страна фразеологизма тиче, сматра се да је она у томе што је фразеологија обележена природом језичког слоја. Наиме, у књижевном (стандардном) српском језику и фразеологија се раслојава зависно од функционалног стила. Зато нам лексикологија, углавном, даје шест типова фразеологије, као најопштију поделу, додајући јој и једну условну, [[емоционалноекспресивну]], поделу. Таао у стандардном језику постоје следеће фразеологије:
 
# Међустилска (интерстилска) фразеологија, неутрална фразеологија - коју чине фразеологизми што се јављају у различитим стиловима [[књижевног језика]], прелазећи из једног у други и у свима њима природни: ''Мртва тишина, висити у ваздуху, изаћи на светлост дана, играти се ватром'' ...
 
# Књижевна фразеологија из усмеих и писаних извора - коју чине фазеолошке јединице преузете из разноврсних списа или предања и које чине традиционални део европске, али и специфичне народне традиције: ''камен спотицања, буре без дна, обећана земља''...
 
# Професионална фразеологија - коју чине фразеологизми из различитих струних делатности, спорта, саораћаја, филма, позоришта, трговине, војне делатности, заната, школске праксе и других, с примерима као што су: ''добити прелазну оцену, добити зелено светло, кренути пуном паром, подићи завесу, довести до усијања, бити прва виолина''...
 
# Научна фразеологија - коју чине фразеологизми у различитим наукама: (ставити) ''знак једнакости'', (дићи) ''на куб'', (имати) ''специфичну тежну'', ''вишак вредности''...
 
# Административно - правна фразеологија - коју чине фразеологизми стручних области које теже да у највећој мери прецизирају односе у друштву, у држави: (платити) ''на име таксе'', ''ставити од акта'', ''ставити на дневни ред'', ''извести на отуженичку клупу''...
 
# Разговорна фразеологија - коју чине фразеологизми из језика свакодневног комуницирања у различитим животним приликама. Ова фразеологија најчешће емоционално (осећајно) обојена, обележена је ставом говорника - ироничним, шаљивим, добронемерним или злонамерним, или сличним: ''млаити празну сламу'', ''пресипати из шупљег у празно'', ''лупати главом о зид'', ''држати језик за зубима''...
 
== Литература ==
63

измене