Микенска уметност — разлика између измена

Садржај обрисан Садржај додат
Нема описа измене
 
Нема описа измене
Ред 1:
Отприлике у исто време када се на [[Крит|Криту]] развијала култура нових палата, на југоисточној обали [[Античка Грчка|Грчке]] настајала је цивилизација чији је центар био у граду [[Микена|Микени]] на северном [[Пелопонез|Пелопонезу]]. Одатле су Микенци почели колонизацију грчких острва и унутрашњости, делова [[Мала Азија|малоазијске]] [[Сицилија|Сицилије]]. После уништења [[Кносос]]а и [[Минојска цивилизација|минојске цивилизације]], Микена је постала највећа трговачка и војна сила на [[Егејско море|Егејском мору]]. Микенци су били учесници у једном од ратова дубоко усађеним у памћење старих Грка - [[Тројански рат|Тројанском рату]].
 
После 1300.г.п.н.е. настаје интензивна градитељска активност у Микени и њеним колонијама. Они су око својих градова и палата подизали снажне одбрамбене бедеме од великих, грубо тесаних камених блокова зиданих без малтера. Ови бедеми су својом импозантном дебљином (од 7 до невероватних 17 метара) до те мере импресионирали старе Грке да су их у каснијим временима назвали киклопским. Веровали су да су их подигли једнооки дивови [[Киклоп]]и. Најопзнатији остатак таквих бедема је Лавља капија.
Скромни гробови из периода 2000 године п.н.е. дали су само нешто једноставне грнчарије и понеки комад бронзаног оружја. Око 1600 године п.н.е. јављају се дубоке гробнице у виду окна, а мало касније и коничне камене коморе – кошнице нпр. [[Атрејева ризница]]. У њима је нађено веома много предмета за личну употребу: посуде за пиће, накит, оружје, маске и сл. добрим дијелом златних и изврсно занатски израђених. Иако нису нађене претпоставља се да је постојала богата декоративна шема зидних слика и пластичних [[орнамент|орнамената]] у краљевској дворани за аудијенције – [[мегарон]].
 
Централни мотив микенских палата је била крељевска дворана за аудијенције, тзв. [[мегарон]] - правоугаона дворана са округлим огњиштем у средини. Из мегарона се касније развио [[грчки храмови|грчки храм]]. Нема монументалних скулптура, али има пуно савршено израђених предмета ситне пластике - накита, оруђа, посуђа. Мо+да је ова уметност дамо декаденција Михојске уметности - исти су облици и колорит, али су облици тврђи.
 
Скромни гробови из периода 2000 године п.н.е. дали су само нешто једноставне грнчарије и понеки комад бронзаног оружја. Око 1600 године п.н.е. јављају се дубоке гробнице у виду окна, а мало касније и коничне камене коморе – кошнице нпр. [[Атрејева ризница]]. У њима је нађено веома много предмета за личну употребу: посуде за пиће, накит, оружје, маске и сл. добрим дијелом златних и изврсно занатски израђених. Иако нису нађене претпоставља се да је постојала богата декоративна шема зидних слика и пластичних [[орнамент|орнамената]] у краљевској дворани за аудијенције – [[мегарон]].
 
Сличност између Микене и Крита огледа се у непостојању сакралних објеката. Изгледа да су и Микенци одржавали обреде на отвореном или малим олтарима у склопу палата. Најближе религијској теми јесте мала групна фигура "Три божанства"
 
==Сликарство==
 
Сликарство очигледно вуче корене из [[Минојска уметност|минојског сликарства]], али постоје битне разлике. Поново се појављује геометризација, која је била присутна у ранијим периодима, цртеж је оштар а фигура спутанија.
 
'''Дела'''
 
* '''Жена носи плочу''', Тиринис
 
Фреска осликана чврстом континуинираном линијом. Жена носи кариране панталоне. Фигура је спутана, запета. Приказана је фронтално са покушајем скраћења.
 
* '''Ваза ратника''', 1200.г.п.н.е.
 
Сачувај је само фрагмент, који приказује ратнике у поворци.
 
==Рељеф==
 
Рељеф се такође јако ослања на минојско наслеђе, али су Микенци радили првенствено у камену.
 
'''Дела:'''
 
* '''Пехари из Вафија''', 1400.г.п.н.е.
 
То су два пехара. Један представља човека који покушава да ухвати бика мрежом и да га припитоми, а други припитомљеног бика. Рађени су техником искуцавања у злату. Јака је сличост фигура онима са минојске "вазе жетелаца", а бика са фреске са тореадором. Са друге стране, тема је оригинално микенска - Минојци нису приказивали толико свакодневне догађаје.
 
* '''Лавља капија''', око 1250.г.п.н.е, Микена
 
То је капија у сачуваном фрагменту киклопског бедема. Изнад надвратника зид је направљен у виду троугласте конструкције, чиме се олакшава притисак од зида изнад. то ингениозно решење је заменило лук, који Микенци нису познавали. (Сличан принцип су користили и стари Египћани). Унутар те конструкције смештен је необичан камени рељеф са лавовома, који подсећа на чуваре врата у [[Асирска уметност|асирској архитектури]].
 
У домену микенског вајарства нађена је скулптура богато извајаног облика и гипких покрета, чије се порекло везује за мит о божанском детету које су одгајиле [[нимфа|нимфе]], богиње или чак животиње. Ту се јавља нежна игра покрета и присно људско осећање.