Илија Округић Сремац — разлика између измена

м
Разне исправке
м (Разне исправке)
}}
 
'''Илија Округић Сремац''' ([[Сремски Карловци]], [[30. април]]/[[12. мај]] [[1827]] [[Петроварадин]], [[18. мај|18]]/[[30. мај]] [[1897]]) је био католички свештеник и књижевник, пореклом из [[Срем]]а.
 
== Биографија ==
[[Слика:Ilija Okrugić Sremac iz Albuma zaslužnih Hrvata XIX. stoljeća.jpeg|мини|лево|150п|Илустрација Илије Округића Сремца са својеручним потписом из ''Албума заслужних Хрвата 19. стољећа''.]]
Родио се у Сремским Карловцима 30. априла/12. маја 1827. ггодине. Основну школу и гимназију учио је у месту свог рођења. Школски другови у гимназији били су му [[Бранко Радичевић]], [[Милош Миле Димитријевић|Милош Димитријевић]] (доцније председник [[Матица српска|Матице српске]]) и [[Јулије Радишић]]. Богословију је изучио у католичком семинару у [[Ђаково|Ђакову]], и у [[Загреб]]у. Заређен је за свештеника у Ђакову 1850. ггодине. Био је капелан и жупник у различитим местима ђаковачке бискупије. Прву службу служио је у Сремским Карловцима, где је на дуже време остао капелан. Године 1859. постао је парож (жупник) у [[Сарваш]]у код [[Осијек]]а, а после тога у [[Левањска Варош|Леванској вароши]] код Ђакова. Године 1867. дошао је за парожа у Петроварадину, и на том месту остао све до своје смрти. Дана 10/23. августа 1885. г.године, Краљевом повељом, постављен је за првог опата Св. Димитрија Сремског.
 
Округић је писао стихове већ у раним годинама (1844), а написао је на стотине пригодница, драма, расправа сонета, од чега је штампано мало тога. Штампао је књиге песама: Сријемска вила (1863), Гласинке-срчанице (1874), Посестринство (1888), Свети Иван Капистран (1893), драме: Саћурица и шубара (1864),<ref>„Давно је то, како је поп-Илија Округић написао ‘Саћурицу и шубару’, драму из сеоског живота. Та је драма била дуго време једина своје врсте, једина оригинална, и згодно приказани типови и сретно изнесене прилике чине, да та драма има још и данас своје позитивно право на опстанак. ‘Саћурица и шубара’ остаје млада и занимљивам, нама мила и разонодљива, као на пример Мађарима ‘-{Peleskei notarius}-’“. Из: Милан Савић, „Л. Мргуд. Под новим слеменом“, ''Летопис Матице српске'', књ. 237, св. 3 (1906), стр. 113. {{COBISS|ID=154084615}}</ref> Шокица (1884).<ref>„Илија Округић, писац ‘Саћурице и шубаре’ и ‘Шокице’ хоће поново да штампа оба та добро позната позоришна дјела и то ћирилицом“. Из: -{„Књижевне и културне биљешке“, Босанска вила, X, бр. 19, 1895, стр. 303.}-</ref> Поред тога штампао је стихове у Зори далматинској, Даници, Славонцу,<ref>Овде вреди истаћи Округићеву песму „Св. Велеграду“ у част хиљадугодишњице Свете Браће, у којој се, као пандам Змајевој песми о Прерадовићу, каже да ће Словени наћи свето тело Методијево истом онда „кад сви вјером и слогом се споје“. (-{Илија Мамузић, „Народни дух Краљевићева ‘Славонца’“, ''Српски књижевни гласник'', књ. LXI, бр. 3, 1. октобар 1940, стр. 186.}-)</ref> Драгољубу, Подунавци, Наше горе листу,<ref>Илија Округић, Сриемац жели издати струк својих пјесамах под насловом‘ Сриемска Вила’ и позивље славно обћинство на предплату. Из: -{''Naše gore list. Zabavno poučni časopis'', III, 5. veljača 1863, br. 4, str. 32.}-</ref> Гласоноши, Невену, Вијенцу и др.
*''Љуба-Дојчин Петра''
*''Мара Варадинка''
*''Срчанице''<ref>Реч је о збирци 300 љубавних сонета већином посвећених Милки, којој песник пева као љубавник, као младић, весело, тужно и очајно. Збирку ових песама писац је штампао још 1874. г.године али не под својим именом (-{Милан Савић, „Илија Округић Сремац. Спомен-говор у свечаној седници Књижевног Одељења Матице српске на дан св. Саве 1900.“, [[Бранково коло]], књ. VI, 27. јануар/8. фебруар 1900, бр. 4, стр. 122}-).</ref>
 
Друштво књижевника Војводине је [[2010.]] установило награду за најбољу књигу на хрватском језику у покрајини, која носи име Илије Округића Сремца.<ref>[http://www.rtv.rs/sr_lat/kultura/jasni-melvinger-prva-nagrada-ilija-okrugic-srijemac_237808.html Сајт РТВ 8. фебруар 2011.]</ref>
1.572.075

измена