Алжирски рат за независност — разлика између измена

|време = [[1. новембар]] [[1954]] – [[19. март]] [[1962]].

|територија =

|резултат = независност Алжира

|страна1 = {{flagicon image|Flag_of_Algeria_(bordered).svg}} [[Фронт националног ослобођења (Алжир)|ФЛН]] <br /> [[Mouvement national algérien|МНА]]

|страна2 = {{flagicon image|Flag_of_France.svg}} [[Француска]] <br /> [[Front Algérie Française|ФАФ]] <br /> [[Organisation de l'armée secrète|ОАС]] <br /> [[Харкији]]

|заповедник1 =

|заповедник2 =

|јачина1 = макс. 60,.000

|јачина2 = макс. 400,.000

|губици1 =Мртви мртви: 153,.000 <br /> Рањени: 160,.000

|губици2 =Мртви мртви: 25,.500 <br /> Рањени 65,.000

'''Алжирски рат за независност''' означава борбу алжирског народа за независност од француске власти. Рат је трајао од [[1. новембар|1. новембра]] [[1954]]. до [[19. март]]а [[1962]]. године. Веома важан деколонијалистички рат кога су карактерисали герилски начин ратовања, терор над цивилима, коришћење насиља на обе стране и контра-терористичке операције француске армије. На рат су утицали растући арапски нацинализам, хладни[[Хладни рат]] у позадини, ширење комунизма, распад колонијализма и покушаји колонијалних сила да очувају своје позиције.

[[1848]]. је Алжиру укинут статус [[Колонија|колоније]] и усвојен је као интегрални део [[Француска|Француске]]. Након [[Други светски рат|Другог светског рата]] дошло је до тешких немира и масакра намнад Алжирцима, који су након 9 година прерасли у ''Алжирски рат за незавосност''. Однос Француске према Алжиру није био исти као према другим колонијама у свету. Политичко руководство и француски националисти су Алжир доживљавали као интегрални део Француске и због тога су осамостаљењу Алжира пружали велики отпор. Однос Француске према Алжиру је цепао француско друштво између националиста, који су сматрали да је Француска колонијална сила, и нових генерација које су сматрале да Алжир треба да добије своју самосталност.

Будући да након Другог светског рата Француска још увек није признавала независност Алжира, због чињенице да је тада у Алжиру живело 800.000 француских досељеника, алжирски [[Национални ослободилачки фронт (Алжир)|Национални ослободилачки фронт]] ({{jez-fr|Front de Libération Nationale}}, ФЛН) је [[1. новембар|1. новембра]] [[1954]]. почео оружану битку за независност. Овај датум је после постао национални празник. Сукоб се ширио, будући да је Алжир добивао подршку [[Тунис|Туниса]] и тада -{de facto}- независног [[Мароко|Марока]]. Француске трупе су се појачале на 500.000 војника. Велики допринос француској регуларној војсци дала је и позната [[Легија странаца]]. Након појачања Фанцузи су успели доћида дођу до делимичних успеха. Тако су [[1957]]. предвођени [[Генерал|генералом]] [[Жакесом Масуом]] поразили ФЛН. Иако је Француска била много јача није било могуће да освоји и успостави власт над целим Алжиром. ДогађалеОрганизоване су се многе демонстрације, али Французи су све устанке гушили силом. Алжирски рат за независност је један од најгорих и најкрвавијих ратова у историји. Масакри и убијања цивила су били присутни на обема странама.

Тада се догодило нешто, што ће се после показати одлучним за крај рата и проглашавање Алжирске независности. Француски народ је видео и чуо шта се у Алжиру догађа и онда је реаговао. Тражили су прекид рата у Алжиру и били су спремни прихватитида прихвате алжирску независност. 8 јануара [[1961]]. на организованом референдуму 78% становника Француске изјаснило се за прекид и повлачење француских војника из Алжира. Међутим, то нажалост није био крај рата, будући да такву одлуку нису подржавали француски усељеници у Алжиру и један део војске.

Неуспешно вођење рата у Алжиру, довело је до државног удара којим је [[1. јунајун]]а [[1958]]. и на власт се вратио генерал [[Шарл де Гол]]. То је био и крај четврте републике чиме крећу припреме за доношење новог устава. [[21. априлааприл]]а [[1961]]. француски генерали незадовољни политиком тајних преговора са ФНЛ покушавају тзв.да "пучспроведу такозвани „пуч генерала"генерала“ са циљем смешивањасмењивања де Гола. Међутим, пуч није успео тако да је влада наставила да тражи пут изласка из Алжира. Други референдум за самосталност Алжира организован је јуна 1962. и тада је за независност гласало 91% становништва Француске.

Француски усељеници основали су тајну организацију [[ОАС]], која је вршила многе терористичке нападе на Алжирце, који су на терор одговородговарали противтерором. 17. септембра [[1961]]. ФНЛ је организовала протест у [[Париз]]у, на којем је суделовалоучествовало 30.000 Алжираца. Полиција у Паризу је спречила протест, тако што је пуцала у масу. Тог дана убијено је око 200 Алжираца, чија су тела бацана у [[Сена|Сену]]{{чињеница}}, а 14.000 било је ухапшено и допремљено на спортске стадионе.

Након добијања независности ФЛН преузима потпуну контролу над земљом и почела је освета над помагачима Француске током рата за независност иако су у Евијанском споразуму потписали да то неће да чине. Француски историчари процењују да је у одмаздама које су уследиле након рата убијено између 50.000 и 150.000 Харкија са њиховим породицама.{{чињеница}} Скоро сви су били убијени страшним мучењима од стране ФЛН-а.{{чињеница}} Неких 10.000 успело је да побегне у Француску. Комунистичка и марксистичка партија, које су се такође бориле против Француске стављене су ван закона и у Алжиру је започео период једнопартиске владавине ФЛН-а.