Konstanta disocijacije kiseline — разлика између измена

м
gde je -{HA}- generička [[kiselina]]. Ona se disocira u A<sup>−</sup>, koji je poznat kao [[konjugovana baza]] kiseline, i [[vodonični jon]] ili [[proton]], -{H}-<sup>+</sup>, koji u slučaju vodenih rastvora, postoji kao solvatisani [[hidronijum]]ski jon. U primeru prikazanom na slici, -{HA}- je [[sirćetna kiselina]], a A<sup>−</sup> je acetatni jon. Hemijske grupe -{HA}-, A<sup>−</sup> i -{H}-<sup>+</sup> su u ravnoteži kad se njihove koncentracije ne menjaju u funkciji vremena. Konstanta disocijacije se obično zapisuje kao količnik ravnotežnih koncentracija (u -{mol/L}-), obleleženih sa [-{HA}-], [A<sup>−</sup>] i [-{H}-<sup>+</sup>]:
:<math alt="K_a equals the equilibrium concentration of the deprotonated form A-, times the equilibrium concentration of H+, all divided by the equilibrium concentration of the acid AH." >K_{\mathrm a} = \mathrm{\frac{[A^-] [H^+]}{[HA]}}</math>
 
Pošto ''K''<sub>a</sub> vrednosti pokrivaju opseg sa znatnim [[red veličine|redova veličina]], [[logaritam|logaritamska]] mera konstante disocijacije kiseline se normalno koristi u praksi.
:<math>\ pK_{\mathrm a} = - \log_{10}K_{\mathrm a}</math>
 
==Literatura==