Konstanta disocijacije kiseline — разлика између измена

м
нема резимеа измене
мНема описа измене
[[File:Acetic-acid-dissociation-3D-balls.png|thumb|305px|alt=Acetic acid, CH<sub>3</sub>COOH, is composed of a methyl group, CH<sub>3</sub>, bound chemically to a carboxylate group, COOH. The carboxylate group can lose a proton and donate it to a water molecule, H<sub>2</sub>0, leaving behind an acetate anion CH<sub>3</sub>COO- and creating a hydronium cation H<sub>3</sub>O<sup> </sup>. This is an equilibrium reaction, so the reverse process can also take place.|[[Sirćetna kiselina]], [[slaba kiselina]], donira proton (vodonični jon, označen u zelenom) vodi u ravnotežnoj reakciji čime nastaje [[acetat]]ni jon i [[hidronijum]] jon.]]
 
'''Konstanta disocijacije kiselina''', ''K''<sub>a</sub>, (''kiselinska konstanta'', ''konstanta jonizacije kiseline'') je [[Kvantitativna osobina|kvantitativna]] mera jačine [[kiselina|kiseline]] u rastvoru. To je [[konstanta ravnoteže]] hemijske reakcije poznate kao [[Elektrolitička disocijacija|disocijacija]] u kontekstu [[Teorije kiselina i baza|kiselo-baznih reakcija]].<ref>{{cite book |author=Skoog D.A., West, D.M.; Holler, J.F.; Crouch, S.R. |title=Fundamentals of Analytical Chemistry |publisher=Thomson Brooks/Cole |year=2004 |edition=8th |isbn=0-03-035523-0}}</ref> Ekvilibrijum se može simbolički zapisati kao:
:-{HA {{eqm}} A<sup>−</sup> + H<sup>+</sup>}-,
 
:<math>\ pK_{\mathrm a} = - \log_{10}K_{\mathrm a}</math>
 
Što je veća -{p''K''<sub>a</sub>}- vrednost, to je manji stepen disocijacije. [[Slaba kiselina|Slabe kiseline]] imaju -{p''K''<sub>a</sub>}- vrednosti u aproksimativnom opsegu −2 do 12 u vodi. Kiseline sa -{p''K''<sub>a</sub>}- vrednošću manjom od oko −2 se smatraju [[jaka kiselina|jakim kiselinama]]. Jaka kiselina je skoro potpuno disocirana u vodenom rastvoru, -{i.e.}- do te mere da koncentracija nedisocirane kiseline postaje zanemarljiva. -{p''K''<sub>a</sub>}- vrednosti jakih kiselina se mogu, međutim, proceniti teorijskim putem ili ekstrapolacijom iz merenja u ne-vodenim [[rastvarač]]ima u kojima je konstanta disocijacije manja, poput [[acetonitril]]a i [[dimetil sulfoksid]]a.<ref>{{cite book |author=Reichardt C. |title=Solvents and Solvent Effects in Organic Chemistry |publisher=Wiley-VCH |year=2003 |edition=3rd |isbn=3-527-30618-8}}</ref>
 
==Literatura==