'''Критовул''' (Κριτόβουλος) '''са Имброса''' је био византијски аристократа, који је вероватно пре 1470. г. написао ''Историју султана Мехмеда Другог'', дело које обухвата раздобље 1451—67 и које је на неки начин корисно јер допуњује извештаје [[Халкокондил]]а, [[Дука|Дуке]] и [[Сфранцес]]а. Као и у случају његовог савременика Халкокондила, и Критовул није могао а да не одоли привлачној снази оних чувених Тукидидових[[Тукидид]]ових речи којим се стари писац послужио на почетку своје Историје пелопонеског рата с намером да образложи разлогоно којишто га је подстакао да прионе писању свог малопре поменутог дела. Тако се и Критовул, угледајући се на старог писца, послужио тим шаблоном, због којег се [[Лукијан са Самосате]] својевремено обрушио на [[Креперије Калпурнијан|Креперија Калпурнијана]] (Κρεπέρῃος Καλπουρνιανὸς) из Помпејопоља[[Помпејопољ]]а, аутора једног дела о римско-партском рату, којег је при том назвао Тукидидовим ревносним имитатором (Θουκυδίδου ζηλωτὴς ἄκρος) из тог разлога што се, како је запазио, од свих увода његов највише осећа на атичку мајчину душицу (χαριεστάτην ἀρχῶν ἁπασῶν καὶ θύμου τοῦ Ἀττικοῦ ἀποπνέουσαν). Према речима немачког византолога Карла Крумбахера ({{јез-нем|Karl Krumbacher}}; 1856—1909), збиља је необично што је код једног таквог писца који је писао о турском султану присутан тон Перикловог савременика. Тај утицај атинског историчара огледа се исто тако како у погледу распореда догађаја на основу четири годишња доба тако и стилског улепшавања саме приче.
