Ћевапи — разлика између измена

[[Слика:Čevapi.JPG|мини|200п|десно|200п|Порција ћевапа у лепињи у [[Приједор]]у.]]

Назив ћевапчићи, ћевапи и ћевап изворно потичу из [[Персијски језик|персијског језика]], ({{јез-перс|''كباب''}} - ''kebab'', ''kebap'', ''kabab'', ''kebob'', ''kabob'', ''kibob'', ''kebhav'', ''kephav,'' ''qabab'')<ref name="oxford">{{cite book|last=Davidson|first=Alan|title=[[Oxford Companion to Food]]|publisher=Oxford University Press|location=Oxford|year=1999|pages=429}}</ref> и у изворном облику су кориштене за месо које није печено већ пржено. Употреба истог назива у [[Арапски језик|арапском језику]] највероватније потиче из [[Арамејски језик|арамејског]] ({{јез-арам|''כבבא''}} - ''kabbābā''), а који опет има корен у [[Акадски језик|акадском језику]] ([[Акадски језик|акад]] ''kabābu'' - оно што је изгорено, испрежено, угљенисано)<ref>{{cite web |url=http://www.bartleby.com/61/roots/S157.html|title=Semitic roots of kbb|accessdate =2008-03- 16. 03. 2008.|work=The American Heritage Dictionary}}</ref>. У 14. веку се ''ћевап'' помиње као синоним за [[Персијски језик|персијску]] реч ({{јез-перс| tabahajah}} - јело које се састоји од испржених комадића меса). Помен ћевапа у персијском језику је чешћи у средњем веку, где се у сачуваним куварима из тог доба помиње у слислу месних кугли од млевеног пилећег или јагњећег меса. У новијем добу назив се асоцира са шишћевапом, који делом потиче од [[арапски језик|арапске]] речи ({{јез-арап|''شواء''}} - ''shiwa'' - месо са роштиља).

Иако корен садашњег назива јела потиче из неевропских језика, ово јело је присутно у Европи од античког времена. Најранија верзија ћевапа се помиње у Старој Грчкој, чак у 8. веку пнеп. н. е. Јело од меса у облику „обелиска“<ref>[http://www.perseus.tufts.edu/hopper/text?doc=Perseus%3Atext%3A1999.04.0057%3Aentry%3Do%29beli%2Fskos Obelisksos], Henry George Liddell, Robert Scott, ''A Greek-English Lexicon'', at Perseus project</ref> се помиње у [[Хомер]]овој [[Илијада|Илијади]]<ref>Homer, [http://www.perseus.tufts.edu/hopper/text?doc=Hom.+Il.+1.465&fromdoc=Perseus%3Atext%3A1999.01.0134 "Iliad" 1.465]</ref>, [[Одисеја|Одисеји]]<ref name="feast">{{cite book|last=Wright|first=Clifford A.|title=A Mediterranean Feast|publisher=William Morrow|location=New York|year=1999|pages=333}}</ref>, као и у делима [[Аристофан]]а<ref>Aristophanes, "Acharnians" 1007, "Clouds" 178, "Wasps" 354, "Birds" 388, 672</ref>, [[Ксенофонт]]а<ref>Xenophon, "Hellenica" HG3.3.7</ref> и [[Аристотел]]а<ref>Aristotle, "Politics" 1324b19</ref>.